Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

481

ОБЈАШЊЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

кон својим налажењем да нису испуњени условы за забрану растурања иккриминисаног броја „Анала Правног факултета у Београду’’ у смыслу чл. 52 са. 1 т. 2. Закона о штампы. Из наведених разлога Врховни суд je у смыслу чл. 357 ЗКП у вези чл. 66 и 60 Закона о штампы одлучио као у дыспозитыву овог решења. Запысничар, Председнык већа, Даныца Радојевнћ, с.р. Војислав Јовановић, с.р За тачност оправка Управитељ судске хшсарннце (потпис нечитак) М.П.

САВЕЗНОМ JABHOiM ТУЖИОДУ БЕОГ Р А А На основу Одлуке Већа Правног факултета у Београду, донете на седници од 29. јуна 1971. године, Уређивачки одбор часописа „Анали Правног факултета у Београду доставлю Савезном јавном тужиоцу овај поднесак, с молбом да поднесе захтев за заштиту законигости против правоснажног решења Врховног суда СР Србије од 3. јуна 1971. године Кж. II 273/71, ко je гласи; „Преиначује се решегье Окружног суда у Београду Кр. 64/71 од 20. маја 1971. године, тако да гласи „Забрањује се растурање часописа „Анали Правног факултета у Београду” бр. 3, мај — јун 1971. Сви примерци забрањеног часописа одузимају се и имају се уништити путем индустријске прераде. 1. Имајући у виду и све околности које су искрсавале последних месеци у вези са јавном дискусијом о Нацрту уставних амандмана, одржаном на Правном факултету на три посебна састанка током месеца марта 1971. године, Факултетско веће као орган самоуправљања овог Факултета упознало се и са правоснажним судским решењем, којим je забрањен последил број факултетског часописа, и свестрано размотрио све последице ове судске забране. У вишечасовном разматрању, у коме су узели реч многи наставници (24), иако, наравне, с различитим приступима, образложењима, нагласцима појединих момената, уследило je уверење да има основа да Савезни јавни тужилад може поднети захтев за заштиту законигости против наведеног судског решења и то не само због неправилне примене закона већ и ради обезбеђења демократске дискусије у нашој самоуправiioj социјалистичкој заједннди. 2. Пре свега, по нашем мишљењу, Окружнп јавни тужилац и Врховни суд СР Србије нетачно и непотпуно су утврдили чињенично стање, зато што су неосновано игнорисали околности које овај „случај" чине особеним .