Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

принцип индивидуалног „лакшег опорезивања” с обзиром да je „заједничко” услед оштрине прогресије угрожавало интересе породице и стога било у супротности са чл. 6 Савезног устава, који предвиЬа заштиту брака и породице. Као компромисно решење СР Немачка je увела октобра 1958. сплиТIШГ. Уставни суд je још једном интервенисао. Реформа из 1958. била je увела „породични” сплитинг (родитељи и деца); новом интервендијом Суда у 1964. сплитинг je претворен у „брачни”, jep од тада приходи деде опорезују се одвојено од прихода родителе ( 40 ). Жена користи сплитинг у Немачкој, као што je то и са његовим амернчким узором, и када je само муж остварио доходак; супрузи и овде могу бирати између „per capita" и „сепаратной’ разреза (у овом случају сваки брачни друг има право на половину одбигка на име издржавања деце; (могли бисмо навести и низ других сличности између ових формација истог шаблона). 3. Порези у Франдуској у прошлом веку били су претежно објектне садржине, револуција од 1789. у којој су постали одлучно je уклонила онај лични елеменат у њима који je на свој начин карактерисао порезе „старог режима" (плаћао их трећи сталеж, док je племство и свештенствс било ослобоВено пореза); у гьима није прављена разлика између пореза према пореклу прихода (од рада, капитала) нити су породични услови обвезника узимани у обзир. Персонализација пореза у Францу ској почела je са увођењем пореза на доходак у првом светском рагу. Из тог периода потиче опорезивање „по опьишту" (par loyer). Отада се породили у погледу пореза поклагьа велика пажгьа. Ванфискалне мере које су предузимане у оквиру пореских реформи (породичне алокације, премије за прворођено дете, накнаде трудницацама и др.) имале су за цшь да допринесу борби против денаталитета, од кога je Француска озби.ъно трпела све до последњег рата. ( 41 ) Серија свих ових акција, које ипак нису доволшо обезбедиле „породично уређење” пореза употпуњено je крајем 1945. увођењем једне врсте сплитинга, која je добила име »quotient familial«, (тј. породични количник или у слободној интсрпретацији „систем удела"). „Quotient familial" je метод наплате садашњег „пореза на доходак физичких лица” који je индивидуализован. Систем „по оггьишту”, нормиран у чу. 6 Општег пореског кодекса, предвиђа синтетичну' основицу за све приходе породице (осим прихода жене која je разведена или одвојено живи од мужа и прихода деце која имају личну зараду). Меха низам система „удела” у томе je: што се нето глобални доходак породице подели на одређеип број „удела” (parts) применом „породичног количника” према стану у породили (самац, брачни другови) и породичним теретима (деца, родителей); затим се одговарајућом прогреснвном стопом угврди износ пореза за сваки удео и, на крају, множењем удела добије бруто износ пореза.

(40) Vogel KL, L’influsso delle giurisprudenze della Corte Costituzionale sul diritto tributario vigente nella Rep. Fed. Tedesca, Riv. riir. fin., 1968, t. I, a. 12.

(41) Фпскалну апаратуру у цпл>у Јачања наталптета сем Фракцуске корнет иле су и друге земл>е: нир. неки кантони у Швајцарској (Laufen burger, 287); у Бемачкој за време хитлеризма порсски за кони из 1934 и 1939 били су инструмента популационе политике (К ull mе г, 18).