Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Решстар удела који су сада у важности овај je (скраћено): самац, лице разведено или обудовљено, без деде 1 удео лице у браку без деде, самац одн. лице разведено са 1 дететом 2 лице у браку или обудовлено са 1 дететом, самац одн. лице обудовл>ено са 2 детета 2,5 „ лице у браку или обудовљено са 2 детета, самац или лице разведено са 3 детета 3 „ итд. (повећање од 1/2 удела за свако дете) Ова схема представља само један елеменат израчунавања „удела”: да се дође до бруто износа пореза који га терети треба joui применити стопе из глобалне прогресије: оне се крећу од 5% за уделе од 2 500 фр. па до 65°/о за уделе преко 72 ООО фр. Мшьешща да „фискално огњиште” формира и лице које je целибатер (са 1 уделом) чини да „систем” таквом обвезнику не доноси неко пореско олакшање. Изједначењу породичног дохотка доприносе и други видови олакшица: за утврђивање нето износа пореза спроводи се редукција од 3%, на коју имају право радници, службеници и пензионери, сем тога мали доходи (до 70 фр. по уделу) имају право на ослобођење (décote) с обзиром да у Француској сада не постоји неопорезани минимум. Наш текст изоставља низ других олакшица и отежица (у вези са величином дохотка, старошћу обвезника и сл.) јер би такав матери] ал прешао зашппљене границе овог написа. Органски повезане мере породичног уређења пореза на доходак чине да je породица у Француској, и поред заједничког порезовања, социјално третирана: „систем удела” одговара иачелу правичног опорезивања јер исти животни стандард обезбеђује и самцу и обвезнику оптерећедом породицом. Овај модел разреза по неким ауторима породицу чак привилегује јер код великих доходака растерећење je осетно ( 42 ). Отуда и захтев да систем „количника” буде поставлен дегресивно у односу на доходак ( 43 ).

Реч на крају Само лаици данас мисле да порези посхоје једино ради прибављања средстава држави. Заблуда. Као што je то и теза да једини задатак порези имају да ограниче куповну снагу појединца. Порези, у ствари, имају ванфискалне функције, и то читав низ: социјално-политичка меЬу њима je она која у нашем времену доминира пореским системима. Опорезивање породи-

(42) Ефекат овог система постаће јаснчји из једног примера (Duverger, Finances publiques, 1%3, p. 552). Y њему ce упоређује стуација самца и оца породице са 4 детета. Код истог дохотка од 10 000 фр годишње за самца he порез износити 1732 фр., а за оца породице 500 фр.: значи, он he на дсцу моћи да утроши вигпе 1152,5 фр. Код укупног прихода од 40 000 фр целибатер lie платити порез у висини од 15407,5 фр. а отац породице 6930 фр. Оном обвезнику држава ~поклан>а" 8477,5 фр. за издржавање деце.

(43) Lаи г é М., Traité de politique fiscale, 1957 p. 138.

379

ПОРОДИЦА И ПОРЕЗИ