Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стапак, смениване и обнављане различитих биолошких, психолошких, психопатолошких, субкултурних к других теорија о узроку преступништва, док у криминологији која полази од марксистичког схвахања криминалитета углавком још нема тако изразитог теоријског плуралитета. Y том пронесу су настале на Западу криминална антропологи] а, криминална социологи] а, криминална психологи] а, криминална психопатологи] а као посебне или спедијалне криминологи] е. Учење о интердисциплинарном испитивању преступништва појавило се у западној криминологији када су друштвена кретања, кривична пракса и проучавање криминалитета показала да сэ путем теорија које смо поменули не може разјаснити суштина преступништва нити у смислу њих организовати његово успешно репресивно и превентивно сузбијање. МеБутим, са појавом интердисциплинарне концепције о испитивању преступништва нису ишчезле поменуте теорије о преступништву него и даље долазе до изражаја кроз те концеппије тиме што се испитивање преступништва усмерава у смислу једне или комбинацијом тих теорија односно специјалних криминологи] а. С обзиром да постоје различита схватања о природи и броју фактора преступништва, то постоје различита схватана о врсти и броју дисциплина које се по обо] концепцији интегришу у интердисщшлинарни поступак. По једнима je та] бро] велики, преко двадесет (Radzinowiz, Turner) док je по другима, знатно мањи ( 9 ). Вшпе западних аутора који такође Iшсистира]у на енциклопедијском схватану криминологи] е своде интердисциплинарно испитивање преступншптва на три основна аспекта и то биолошки, психолошки и социјалии ( 10 ). Неслагање у интердисциплинарном схватању о броју научних аспеката са којих се им а испитивати преступншптво, потиче у основи отуда што још није нспитана структура чинилаца преступништва према ко]о] се одреЬу]у дисциплине путем којих се испитује пресгупништво. То je основни проблем интердисциплинарног испитнвања преступништва и од његовог решена зависи одређивање дисциплина помоћу ко]их се испитује и преступништво и решење осталих методолошких питана овог проблема. V решавану тог питана нужно je да логична правила као опигги методолошки постулати добију у интердисщтлинарном поступку одговарајућа решена сагласно структуралном односу чинилаца преступништва. Због недовољне одреВености тог питана у криминологии није још остварена усаглашеност нзмеђу теорије, с једне, и емпиријског истраживана и кривичне праксе, са друге стране. То je такоВе један од разлога што се путем емпиријских истраживана joui у потпуности не долази до егзактних резултата. Међутим, све ово не значи да ово интердисциплинарно схватане не поседује одре Вену теоријску и истраживачку вредност. Напротив, са техником ко]у je развила кроз криминолошко истраживане преступништва, она представ/ьа знача] ан напредак западне криминологи] е у емгшријском развоју. Усредсређиванем пажне на поједине аспекте преступништва изграђе-

(я) О томе видети; Lenti Radzinowici : Криминолошко ин аенолошко разисковање, Ревија за криминологијо ин криминалистике 1961/I.

(го) О томе вплети; Guy tìouchon , Methodology of criminological research and interdisciplinary team Wort p. 40.