Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

399

О ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ ИСПИХИВАЊУ ПРЕСТУПНИШТБА

но je више метода за испитивање индивидуалист преступништва. Њиховом применом долази се до масе емпиријских података који служе за решавање разноврсних питања у оквиру репресије и ресоцијализације у данаш-Iьим условима. Y одређивању аспеката и улоге пој единых дисциплина у проучавању преступништва марксистичко схватање о интердисциплинарном испитивању преступништва има другачији став ( и ). Иако економске прилике имају по тој концепцији примаран знача], она узима да je преступништво у склону друштвене структуре условлено различитим чиниоцима. Криминолози који полазе од тог схватања настоје да у зависности од тога одреде дисциплине и њихову улогу у проучавању преступништва. Y том смислу се одређује методолошка улога филозофије, економске науке, социологи] е, психологије, психијатрије, кривичног и других грана права и дисциплина насупрот западным криминолозима који сматрају да преступништво треба испитивати у првом реду посредством специјалних криминологија. Укључивање фнлозофнје, економске и других наука у криминолошку методологају има за циљ да омогуЬи проучавање преступништва као историјске друштвене појаве ( 12 ). Међутим, усвајањем маркснстичког дијалектичког схватања не решава се аутоматски питање интердисциплинарског испитивања преступништва. Марксистичка дијалектика je ошпта методолошка концепција у чијем оквиру се решавају посебна методолошка питања. За одређивање дисциплина путем којих се криминолошки испитује преступништво и за координацију методолошких операција у њиховим аспектима вала одредити појам кримгшолошке структуре. Методологаки знача] одређивања криминолошке структуре преступништва je у томе што се према природи криминолошких чинилаца одређују научни аспекта, односно дисциплине путем којих се испитује преступништво, јер криминогени чиниоци по својој природи спадају у један од научних аспеката ( 13 ). Поред методолошког утврђивање криминолошке структуре има репресивни и превентивни знача]. Оно омогућава предузимање репресивних и превентивних мера ради отклањања индивидуалгпгх и донекле општих чинилаца преступништва. Израз „структура” се данас употребљава мање-више у свим областима научне и практичне делатности. Најчешће се тим изразом означава скуп делова или елемената у некој целнни. Y криминологији се такође тај израз употребљава, али његова значетьа нису у њој још издиференцирана. Тако се под структуром криминалитета подразумева скуп свих врста кривичних дела на одређеној територији, у једној зехмљи или у читавом свету; у одреЬеном временском периоду или уопште (апстрактно) итд. Коришћењем

(и) Марксистичку диалектику јсдни сматрају филозофском и политичком теоријом, док друш сматрају да je за марксистичку дијалектику карактеристично да je метол за проучаван>е друштвених наука. Y оквиру ове теме реч je о примени маркснстичке дијалектике као метода проучавања прес!упништва.

(12) О методолонткој улози филозофије, економске и других наука у криминологији видети. Криминологија стр. 17. Москва 1968, и Gerhard Stiller: Methoden der sociali stischen Kriminologie, 5.20.

(13) Класификација наука коју je својевремено, направио Ьнгелс, засннва се на схватању односа и међусобке зависности појава у природи и друштву. О томе видети Фридрих Енгелс, Днјалектика природе, стр. 250—260 #