Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

401

О ИНГЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ ИСПИТИВАЊУ ПРЕСТУПНИШТВА

усвајањем научних метода у кривичној пракси, обим испитивања преступншптва по аспектима ce проширује. Поред поменутих, преступништво ce испитује са економског, педагошког, историјског и других аспеката. Иначе, у емпиријском истраживању преступништва највише су обједињени социјални и психолошки аспект. Та тенденција долази све више до изражаја и у кривичној пракси. Обим и смер истраживања преступништва по аспектима зависи од методолошке оријентације у криминологији и разво ј ног ннвоа кривичног правосуђа у датом подручју. Као што смо поменули, приликом криминолошког испитивања преступништва користе се као модели теоријске поставке и методолошке операције других дисциплина, те се поставља питање у којој мери тај начин доприноси интердисциплинарном испитивању преступништва. И израз „модел” има различит значеньа, али врло често он означава неки узор који се подражава. То може бити предмет по коме се израЬу]у други предмети или поступак по коме се изводе други поступци, или понашање које се опонаша, или теорија по којој се ствара друга теорија иди њоме разјаптњава нека с.лична појава итд. Модел се може конструисати у истој дисциплини или потицати из других дисциплина. Модел често служи као замена одговарајућем методу' када овај није још изграђен. Y таквој ситуацијп се као модел користе решења из које друге по могућности сродне области ( 14 ). Тако се модели обично користе у дисциплинама које нису доволно развиле сопствену методологи]у. Y том смислу je карактеристично и коришћење модела из других дисциплина у криминологи]и. Y њој се као модел за испитивање преступништва користе теорнјске поставке и методолошки поступци других дисциплина. Често се и не уочава приликом примене извесних криминолошких метода да су то у ствари ]ош увек модели ко] и се користе из других дисциплина. Пошто се приликом испитивања преступништва најчешће испитују крнминолопже чињенице социолошког, психолошког и другог карактера, то као модел за њихово утврћивање служе учења и поступци тих дисциплина. Личност преступника се испитује на начгш на који се то чини у психологији. Психи] атри]ска експертиза душевног стања преступника врши се поступцима медицине. Но ту ваља истаћи да учење и поступци који се користе из других дисциплина за криминолошко испитивање преступништва нису довољно методолошки одговарајући да би се путем њих у оквиру јединственог методолошког поступка радикално захватило преступништво као тоталитет. Недостатак методолошке адекватности модела у друштвеним наукама јесте један од разлога што се они мање користе у тим наукама него у другим областима. Међутим, коришћење модела у криминологији из других дисциплина на описани начин нужно ]е докле год се не изграде одговарајући методи за крнминолошко испитlшан>е преступништва. Третирајући проблем интердисциплинарног испитивања преступништва више западних аутора настоји да га реши интеграцијом појмова и теоријских поставки посебних криминологи] а. На то] теоријско] основи они настоје да регулишу тимску сарадгьу у емпирнјском истраживању преступ-

04) О моделу, њиховим врскша и функцији у психолошји видети: Славољуб Радоњић, Увод у шжхолшију, стр. 240.