Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ништва, па се поставља питање у чему се фактички састоји та концепција и колпко она доприноси криминолошком испитивању преступништва. И термин интеграција се у новије време употребљава у практичној и научној делатности. Најчешће, он означава сједињавање елемената или делова у једну целину. Али аутори који обрађују проблем интердисциплинарног испихивања преступништва настоје да том појму дају више у значењу од онога што он има у свакидашњој употреби, не одређујући при томе његово мегодолошко значение у систему општих и посебних криминолошких метода, Ти аутори сугеришу да интеграција значи више од интердисциплинарног приступа, односно да се њиме означава спајање теорија и емпиријскнх података ко je су формирале и прикупиле посебне криминологи] е о истом криминолошком феномену, што треба да послужи за одређивање и интер дисциплинарно проучавање криминолошке појаве ( 15 ). Према степену интеграције појмова и теоријских поставки аутори разликују неколико облика тимске сарадње међу којима се оно на бази фузије сматра највипшм међу њима ( 1в ). По схватању њених аутора, фузија ce састоји у усвајању заједничког теоријског и методолошког система у истраживачком пројекту, у коме се на теоријском и операционалном (синтетичном) нивоу одређују појмови и хипотезе који треба да омогуће испитивање преступништва као комплексне појаве ( ,7 ) Ово схватање о интеграции у криминологији настало je попут сличне концепције у социологији. Y тежњи да се превазиђу парцијална учења о човеку и друштву посебних дисциплина, извесни аутори на Западу (Kapp, Mils и Ap.) сматрају да би се то могло постићи изграђивањем једне опште синтетичке науке о човеку и друштву. По некима од тих схватања ово би се постигло интегрисањем сазнања о човеку и друштву до којих су дошле посебне дисциплине. То схватање у социологији није остварено из више разлога. Један од њих (који je релевантан и за разматрање овог проблема у криминологаји) јесте у томе што у посебним наукама нису још проучени елементи о човеку и друштву до тОг степена да би се могло приступнти синтетизовању постетнутих сазнања. Taj моменат се испоставља у још оштријем виду код интеграције појмова и теорије о преступшпптву. Ово у првом реду због још недовољне проучености појединачног и масовног преступништва и њиховог односа. У специјалннм криминологијама постоје опречна схватања о многобројним кримшюлошкпм феномештма, те о

(13) О шттеграиији теорнјских поставки и појмова посебних криминологија видети: Marwin E. Wolfgang-Franco Feracutti, цитирани рад стр. 3; Мр Зелена Спадијер-Џинић: Интердпециплинарни приступ у криминолошким истраживањима, Југословенска ревија за кривlтчно право и криминологи iy, 1969/4 стр. 647.

(io) О фузији и другим облицима интеграције и тимске сарадње у емпиријским истраживањима престутшиштва видети: Мр Зелена Шпадијер-Џинић, цитирани рад.

(17) Системом се означава нека це-мша саставл>ена од елемената и.ш делова према изRccHoj законитости или гледшдту. Сушчсв систем je саставл>ен и функдионише према законима нсбеске механике и другим природним законитостима. Државна уређења су организована према економским, по.штичким односима односно гледиштима. Пројекат емпиријског истраживања се израђује према структури преступншитва. Услед тога и он као систем треба да буде структуралне природе, а то значи да реше’.ье сваког основног шггања у ње\гу эависи од решења других од тих основних питања. О томе видети др Вукашин Пешић: Израда истраясизачког пројекта у цитираном раду стр. 176.