Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

366

АНААИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обвезника појединца јавља се и породица, пошто и она располаже пореском способношћу, која није само збир способности чланова породице. Y оквиру породице, међутим, обвезником може постати или појединац или породична трупа (брачни другови, домаћинство). Избор меВу индивидуом и породичном заједницом за субјекте пореске обавезе оставља за собом привредне, социјалне и правне последице које су карактеристичне за ова два супротна начина опорезнваља. Њих треба да анализирамо.

Индивиоуално опорезивање Појединачно опорезивање идентификује ce са утврђивањем пореске способности сваког појединог члаиа породице, при чему се пореске стопе примењују на доходак поједкнца без обзира на његов породични статус ( и ). По то] формули у брачној заједниди сваки супруг порески je субјекат и тьегови лични доходи не саиирају се него одвојено опорезују одговарајуЙим стопама. На шта се гледа јесте висина дохотка, док je његово коришћење на потребе сопствене или брачнога друга ирелевантно. Аа ли ће порез бити већи или мањи, зависиће не од тога да ли je обвезшие самац или je у браку, већ само je ли доходак евентуално увеђан одн. смањен правним актом (уговор о кредиту, запошљењу или закупу) између обвезника и породичног партнера. Y таквим околностима, искл>учујући сваки породични однос, полазна тачка при опорезивању je пореска способност субјекта. Конструкција индивидуалног разреза у односу на породицу има посебне ефекте. Постоји разлика између њега и супротног механизма „заједничког” опорезивања породице. Код овог последњег je без утицаја на виенну пореза како je извршена интерна расподела породичног дохотка на чланове породице; напротив, код индивидуалног опорезивања та расподела пије ирелевантна; од ње зависи висина пореског оптерећења појединог члана породице. Исто тако: два брачна пара, са дохотком исте величине и истим породичшш теретима, биће различито опорезашг ако су им диферендиранн извори прихода као и њихова расподела унутар породице. Y систему разреза ad personam, у погледу тежине пореског оптерећења, нема разлике измеЬу лица у браку и самца. Исто je и са женом, ако je запослена: она je опорезована као и њена неудата колегиница; уопште, жена са професијом третирана je као и свако запослено лице, независно од њеног стања брачности. Код опорезивања по овом методу од знатног je утица ja тип пореске тарифе. Иропорционалне стопе теретиле би чланове двеју породица, са дохоцима исте величине, на идентичан начин (сем ако услед уведених абатмана не би настала „камуфлирана" прогресија). Ако се, међутим, примени глобална прогресија, извесно je да ће различите» бити опорезовани чланови

(12) Упореди податке у радовинма: Кull m е г L., Ehegattenbesteuerung, 1960; Oldman О. Temple R., Etude comparée de Vimposition des personnes mariées, R.S.F., 1959; Pоh m e г D., Einige Gesichtspunkte op. cit., n. нал. 4; Lilt m a n n K., Kritische Marginalien zur Kontroverse » Individuane Veranlagung oder Haushaltsbesteuerung«, FinArch., 1968, Bd. 27; Wolkesdorf L., Die Neuregelung der Ehegattenbesteuerung in der Republik, FinArch., 1968.