Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

619

ПРИКАЗЫ

С обзиром да ова књига излаже општи део швајцарског управног права, писац je изнео основна начела савезног устава онолико колико регулишу организацију и делатност савезне управе и кантоналне управе. Да би шхо потпуније н сажето изложио ова основна начела, председник Гризел je, пре свега, при излагал у материје из искључиве надлежности централне управе настојао, како он сам каже, да из ове материје извуче правка правила ко ja су у истом смислу прихваћена и у примени код већине кантона. Ради остварења овог циља писац je поступио на два начина. Кад je федерално законодавство у једној области регулисало неке односе готово истоветно као и кантонално законодавство, писац je анализирао само федерално законодавство jep je често било и узор кантоналиог законодавства. МеЬчтим, кад je кантонално законодавство на специфичан начин регулисало неке односе писац je настојао да укаже на значај ових разлика које и поред разноликости не искључују и сличност. Баш због овог специфичног излагала швајцарског управног права с обзиром на извесне раздике савезног и кантоналног законодавства, за југословенску правку теорију и праксу може бита од интереса и од користи упознавање појединих решења овако изложеног швајцарског управног права. Књига je писана јасно и једноставно. Нису изостављена теоријска излагала али се осећа да их излаже практичар који није преоптерећен тежњом за стваралем све новијих теоријских концепција, већ укоднко сажето, једноставно и у потребно ј мери излаже начела теорије управног права, он одмах излаже и нравна средства којима се позитивним правом утврђена начела и права могу штитити. Својим једноставним методом излагала теорнје управног права писац уједно упозорава теоретнчаре управног права да се излагала теорије управног права која су у неким делима и доста сложено изложена, могу у одређеној мери излагати и теоријски једноставно, у оквирима потребним за синтетичка уобличавала основних начела и са неопходним указнвалем на примену изложених основних начела у пракси. Књига председника Гризела свакако остаје као пример таквог јасног излагала управног права и како истине проф. Roland Drago, уједно ce cyпротставља тежлама неких теоретичара управног права који сматрају да je управно право интелектуална дијалектика коју може разумети само одређена малина. Председник Гризел својим делом о управном праву Швајцарске свакако улази у круг оних правних теоретичара права који управно право приближују не само узаном кругу правних стручњака већ и грађане приступачно упознаје са управним правом и самим тим доприноси јачалу и заштити грађана и правних лица као и заштити законитости у леговој земљи. Свим својим одликама књига председника Гризела омотућује да се могу лакше упознати основна начела и општи појмови швајцарског управног права.

Д. Б. Аенковић

LUIS RECASÉNS SICHES: TRATADO GENERAL DE FILOSOFIA DEL DERECHO, Mexico, ed. Porrua, 1965, 717 p. Поријеклом Шпањолац, образовањем везан за лемачку правнотеоријску традицију, до 30-тих година професор филозофије права у Барцелони и Мадриду, а затим на Мексичком универзитету, L. R. Siches (Сичес) заузима једно од почасних мјеста међу сувременим правним мислиоцима. Он сураВује и приказиван je већ пуних педесет година у многим свјетским правним публикацијама, због чега су његови ставови донекле доступни и оиима који се не користе шпањолским језиком. Ипак, нажадосх, неправедна и мало позната остају ван Латинске Америке и Шпаније најзначајнија дјела из замашног Сичесовог опуса: Direcciones coni empor aneas del pensamiento juridico, Барцелона, 1929, 239 n.; Vida Humana, sociedady derecho,