Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

636

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На крају свога рада, поред тога шхо je дао ошпти „тип” пословне тајне, аутор je изнео и неке посебне облике ко je назива посебним ситуадијама са посебним особеностима, а за које налази да се штите као и пословна тајна. Разлог постојања таквог режима заштите ових „ситуација” лежи у чињениди да се њиховом нравном заштитом штити конкурентска способност носиона, као и код пословне тајне. Као посебне врсте пословне тајне аутор наводи: know-how, чуваше пословне тајне у интересу комитената, банкарску пословну тајну, пословну тајну комитената предузећа која врше услуге на тржишту, пословну тајну као „помоћни” инструмент у патентном праву и податке о понуди за јавни конкурс. Жел>а аутора ове монографије je да укаже на чшьеницу да пословна тана као правка категорија „није херметички затворена категорија” и да je, са једне стране, њено правно регулисање веома блиско правиом режиму нових техничких креација, док je, са друге стране, она као појам блиска појму професионалне тајне. Поред многих питања на ко je je аутор покушао да одговори налази се и питагье у којој мери правки режим пословне тајне утиче на развој привредних предности. По њему, монополисање пословне тајне „може да подстиче технички развитак само у доследно изграђеном самоуправном систему. То значи, пре свега, и доследно изграђен систем одговорности ... ” (стр. 102). Аутор у закључку иде и даље, па каже да савремена држава треба да ствара погодну климу за процесс економско-техничког развитка, а „Наша привредна заједница морала би преузети, не чекајући на инициј агаву привредних организација, низ практичних мера које би имали за ЦИЉ подстицање креативне делатности ...” (стр. 102 —103). Пословно) тајни свакако није довољно посвећена пажња у нашој правној теорији. Много je вшпе посвећено пажње облицима тајне као што су службена, професионална или државна тајна. Монографпја др Бојана Забела утолико je значајнија јер представља покушај комплетне студије пословне тајне као правке категорије. Тежина постављеног задатка у раду лежи у одређивању правне природе пословне тајне, друштвено-економских разлога њене заштите и у настојању да се разграничи од сродних, тј. сличних правних института. МеВутим, поред приказа садржине монографије не би било на одмет осврнути се и на нека питања ко ja je аутор разматрао у монографији, а на која би се можда могли дати и друга одговори од оних ко je je он дао. Прво, у раду наилазимо на констатацију да je појам пословне тајне јединствен. По аутору, јединствени појам пословне тајне обликован je у судској и привредној праксп као и у правној теорији. Међутим, једкнствено схватање одређеног појма предпоставља и јединствепо схватање његових битних елемената. Да ли оно постсји у овом случају? По свој прилили не. Прво, појам пословне тајне врло често се не разликује од службене и професионалне тајне, па се приликом покушаја утврђивања појма пословне тајне некад узимају у већој или мањој мери и елементи ових облика тајни. Друго, многа законодавства предвиђају санкције за повреду пословне тајне, „а да нису одредила шта она заправо представља.” Ову констатацију даје сам аутор на страни 24, свога рада. Стога je тешко прихватити тврдньу да постоји јединственост у схватању шта je пословна тајна. Осим тога ни аутор у свом раду није био прецизан у разграшгчавању пословне тајне од службене. Друго, у раду се констатује да: „Пословну тајну можемо третирати искључиво са становишта права власшпса да одреди н>ен облик, мере за љену заштиту у предузећу и лица која могу знати за њу. Воља власника je, онај фактор који ствара унутрашньи режим пословне тајне у предузећу”. (стр. 74). и чије регулисање представља „једно од власничких овлашћења”. Вал>а приметити да аутор сматра да пословна тајна има функцију својине само у систему који почнва на приватно] својини на средствима за производњу. Пошто наш друштвени систем почива на другим основама, то својство пословно) тајни аутор ускраћује у нашем поретку. Он je везује за „индивидуалкост” радних организација и каже да je она конституисана у