Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

637

ПРИКАЗЫ

циљу заштите „личности” цривредних органпзација, њиховог интегритета и зашхите привредне предности предузећа на тржишту. Y погледу функдије пословне тајне, имајући у виду наш привредни, тј. друштвени систем, намеће се следеће питање: да ли пословиа тајна има за циљ да штити „индивидуалност” предузећа или његову привредну предност на тржишту или je њена улога и једно и друга или има основа за тврдњу да je њена улога такође заштита својине, алы друштвене? Пнтање се намеће стога што се, у садашњим условима предузећа на тржишту понашају као самосталне економске и правне целтше, као самостални економско-правни субјекти децентрализоване друштвене својине. Очигледно да питање улоге пословне тајне не изазива ништа мање расправа од питања њене правые природе. Неслагаььа су много већа када се пословна тајна посматра у светлу друштвеног система који не почива на прнватној својнни. Ту започшьу напори да joj се открију нова својства, да joj се одреди нова улога. МеЬутим, ваља имати на уму да су овакви напори оправданы када се друштвено-економска суштина одреЬеног правног облика мења. Y противном, напори су непотребны. Ако би пословну тајну везивали непосредно за својину као правну категорију, онда се поставља питање: je ли она функција својине уопште или одреЬеног тьеног облика? Ако се пословна тајна везује за својину, тада joj не треба порицати функцију својине и у систему постојања друштвене својине. Ако се она везује само за њен одређенп облик, конкретно за приватну својину, тада joj има места само у систему који почива на прнватној својини. МеЬутим, пословна тајна као нравна категорија постоји и у нашем правном поретку. Ако се поЬе од становишта да се заштитом пословне тајне штити својина уопште, тада je њена улога у нашем правном систему јасна. Ако се поЬе од становишта да се њеном заштитом штити само приватна својина, тада се поставља питање њене улоге, функције, сврхе у нашем систему. Аутор се определио за њену нову улогу. Наиме, он сматра да je сврха њеног постојања заштита привредне предности предузећа на тржишту односно његове „индивидуалностн”. Писад настоји да пословној тајни припише нова својства у нашем правном поретку. МеЬутим, рекло би се да je његова констатацнја о новој улози само модификовано схвататье да je пословна тајна ипак функција својине. На овакав закључак, између осталог, наводи и текст дат на 79-oj страни рада. Y настојању да објасни узроке постојања пословне тајне у југословенском праву, аутор истине да je она везана за друштвену својину, самоуправљање и самосталност предузећа на тржишту. Y том смыслу о положају предузећа каже следеће: „Оно je, найме, самостални учесник на тржишту. Y утакмици са другим предузећима оно реализује своје производе и услоге. Такав положај je основни разлог за заштиту пословне тајне.” Према томе, нема разлога оспоравати јој ону функцију коју она нужно има тамо где постоји тржиште и одкоси ко je ово намеће. Треће, аутор истине да наш правни систем као и многи друга правни системи регулишу питање пословне тајне и њене заштите разнородным правним правилима. Плурализам у правном регулисању ггроизилази, по автору, из чшьеюще разноврсности интереса заштите пословне тајне. МеЬутим, не произилази ли овакво стање из чињенице да се пословна тајна и службена тајна довољно не разликују. Аутор и сам уочава тенденцију проширења појма пословне тајне и на оно што пословна тајна није, на пример, када се осврће на наш Закон о предузейима. Тим поводом аутор констатује да се подаци које закон набраја, a који се имају сматрати пословном тајном, нису у правом смыслу речи пословна тајна, већ подаци од општедрунгтвеног интереса, па се као такви и штате. МеЬутим, аутор се не упушта у разграничавање ових врста тајни. Стога се намеће питање зар не би требало пре света разграничите пословну тајну од службене, те прву везати за односе на тржишту, а другу за односе у предузейу како би се установило која нравна правила треба да регулишу први, a која друга облик тајне. Четврто аутор полази код утврђивања правне природе пословне тајне од природе правних правила којима je она регулисана. МеЬутим, нравна