Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

505

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЬЬА

нице тој слободи. То je познати § 13. према коме „воља и наредба човечија заступа закон, а закон накнаБа волу и наредбу човечију. Но, у ономе што се тиче јавног поретка и благонаравља, не може се ништа изменит волом или уговором”. Овај текст много више подсећа на одредбу француског ГраБанског законика о јавном поретку (чл. 6), него на свој изворник аустријски ГраБански законик. Поред тог општег правила законик je имао и посебна правила којима je забрањивао заклучење одреБених уговора. To je уговор о посредовању за закл>учење брака, уговор лекара са болесником „што ће се лечења болести какве примити”, уговор којим би правозаступпик прекупио поверену му парницу, уговор о продаји будућег наследства (§ 539). Поред забране ових уговора, српски ГраБански законик je предвиђао да се „уговор може само о оним стварима чинити, ко je међу људима пролазе, и које су могуће и дозвољене” (§ 538). Овом одредбом српски ГраБански законик je на општи начин прокламовао принцип да пуноважни уговор може бити заклучен само ако за свој предмет има неку ствар ко ja je у промету и која je дозволена односно чији je промет дозволен. На тај иачин ова одредба би се више односила на забрањеност предмета уговора, за разлику од одредбе §-а 539. која би се више односила на забрањеност цила уговора. Овај Законик je забрањивао заклучех-ье join и ових уговора; уговор којим би се неко унапред одрекао застарелости или би уговорио дуже време застарелости од онога што je законом прописано (§ 950); побочне уговоре који би били противни природи залоге и зајма; уговор да повериоцу припадне залога, ако му се зајам на време не враги; да поверилац залогу по својој воли за напред одреБену цену продати или за себе задржати може; да дужник залогу нигда искупити или на никог другог пренети не може; или да поверител не може захтевати продају залоге за измирегье и пошто уговорено време за повраћај зајма протече. Према законодавном решегьу од 15. децембра 1844. забрањени су уговори измеБу младожење и девојачких родитела којима би се младожења обавезивао да плати што или учини какав поклон због женидбе ( 53 ). 13. Једна од основних одлика Општег имовинског законика за Црну Гору од 1888. године јесте, бар у односу на друге кодификације тога времена, чвршће повезивање права са моралом. Y ствари, постоји у том Законику меБусобно прожимање правног и моралног поретка, што се веома јасно опажа код питања граница слободе уговарања. Успоставлајући те границе, Законик често помшье јавни поредак, поштегье, благонаравле, правичност и друге сличне изразе. Под правилима благонаравла и поштења Законик подразумева „она правила обичне луцкоте и правичности, на покоравање којима Власт у опште не може свагда управо да принуди, али за то народна свијест свагда осуђује оне који та правила преступају" (чл. 785). Идеја забране предмета уговора добила je место у две одредбе од којих je једна општа (чл. 15), а друга конкретнији израз те забране (чл. 513). Граница слободе уговарања одреБена je и одредбом о забрани уговора којн се противе поштењу и моралним нормама (чл. 915). За разлику

(53) Марковић: Грађанско право, I књига, Београд, 1912, с. 232; Аранђеловић: Основи облигационер права, Београд, 1936, стр. 87.