Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

законик Чехословачке Содијалистичке Републике од 1964) не познају изразе „јавни поредак” или „добри обичаји”, што je карактеристика многих кодификација европских земал>а прошлог и овог века. Оне познају једну сасвим нову формулу која се обично изражава речима „правила социјалистичке заједнице”, „принцшш друштва које гради комунизам”, „интереси радног народа” и сл. Погледајмо како je то питање регулисано у совјетском праву. Основи граВанског законодавства као и ГЗ РСФСР (чл. 5) постављају опште ограничење у погледу вршења грађанских права и испугьаваньа обавеза речима: граВанска права штите се законом, осим случајева када се она врше противно њиховој намени у социјалистичком друштву у периоду изградгье комунизма. При вршењу права и испуњавању обавеза грађани и организације дужни су да поштују законе; да уважавају правила социјалистичке заједнице и моралне принципе друштва које гради социјализам. Ова основна одредба добила je свој конкретнији израз у чл. 14. Основа и у чл. 48. ГраВанског законика РСФСР где се каже да je неважећи сваки правни посао који не одговара захтевима закона. Y совјетској литератури je прихваћено мишљење да ове одредбе представљају „истинско оружје у борби са остацима капитализма у свести људи, са остацима приватносвојинске психоЛогије и представима ко je су противне јавним интересима. Ове одредбе имају за цил> васпитавање новога човека, како je то поставлено Програмом КПСС. ГраЬанска права у СССР имају различите цшьеве, али се они сви сливају у један општи циљ изградња комунистичког друштва” ( и ). Поред тога, „гштереси социјалистичке заједнице” узимају се као критеријум за одузимање предмета уговора у корист државе, уколико постоаји зла намера странака (чл. 49. ГЗ РСФСР и чл. 14, ст. 6. Основа). Y судској пракси чешће се могу видети уговори које судови поништавају на основу неке конкретне забране, али има случајева да су судови проглашавали уговоре неморалннм односно забрагьеним само на основу опште одредбе чл. 5. ГраВанског законика ( 59 ). Иначе, ништавост правног посла, који не одговара захтевима закона (чл. 48), конкрехније je предвиВена као ништавост у случају правног посла закљученог са циљем који противуречи интересима државе и друштва; правног посла правног лица закљученог противно гьеговим циљевима; правног посла који закључе малолетнищг млаБи од 15 година; правног посла који закључи граВанин про-

(58) Рясекцев: Условия и юридические последствия отказа в защите гражданских прав. Советская юстиция, 1962, 9, стр. 7.

(59) Тако нпр. проглашен je, као неморалан и према томе ништав, уговор на основу кога je једна старпја жена прихватила обавезу да издржава свога пунолетног и за рад способног братанца само због тога што се овај обавезао да ће je сахраннти уз поштовање свих прквених обреда и да ће јој на гробу подићи спо.меник. Такав правни посао не одювара захтевима чл. 5. ГЗ, jep се противи правилима социјашстичке заједнице и принцшшма комунистичког морала. Вид.: Советское гражданское право (одговорни редактор Рясснцев), Москва, 1965, стр. 203; као противно правилима соцнјалпстичке заједнице има се сматрати и узимање накнаде за уступагьс становања, што би иначе припадаю праву личне својиие чак и у одсуству непосредие законске забране Рясенцев: ibidem. Y једном случају, једно лице које je ммало стан у Москви систематски je издавало у закуп своју кућу коју je поседовало у Кракову и тако за две године остварило већу суму новца. Врховни суд РСФСР je стао на становиште да je обо лице оствариваю своје право личне својине у противности са његовом друштвеном наменом, па je удовољило захтеву месног совјета да се кућа овог лица одузме у коржи државе без икакве накнаде (Билтен Врховног суда РСФСР, 1961, бр. 6, стр. 4 —6. Рясснцев: пбндем).