Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

514

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

индивидуе до друштвене групе. Где ће се „тренутно” зауставити, завися од филозофског и политичког определена једне средине и од степена њене моралне цивилизације. Границе слободе уговарања саткане су од тих метаправних чинилаца. Постављене су тако да изражавају основне принципе на ко ј шла почива један друштвени поредак. Формализам првобитног римског права и појам »boni mores« смењују се са формализмом средњовековног и канонског права, да би уступили место широко схваћеној слободи воле у лицу теорије аутономије вол>е, али ипак са ограничењима јавног поретка и добрих обичаја, ограничењима која се, најзад, y колективистичким правима изражавају правилима социјалистичке заједниде. Најчешће, те границе су чврсто поставлено, и оне не дозволавају индивидуалној воли било какво исполавање ко je није у складу са постављеним императивима. Та заједничка тачка може се применити чак и са видо круга два антипода, идеалистичког и материјалистичког погледа ыа свет. Законици који су инспирисани једним или другим погледом имају пред собом исту појаву: слобода уговарања није безгранична. Њој ce супротстављају општа правила л,руштвеног поретка чија садржина и оквир завися од природе и карактера основних принципа на којима je засновано једно друштво. Најчешће, та правила су поставлена тако да се у њнх не сме сумњати, да изван н>их нема истине. Све што je мимо тих правила, нехмилосрдно je погоЬено санкцијом ништавости. Изгледа, ипак, да се границе слободе уговарања не могу поставлати тако да чине једну нетолерантну превласт једне или друге тачке у историјској осцилацији права. Индивидуална вола мора имати широко поље исполавања у једном правном систему, али не на начин да би се друштвени поредак „предао" пред снагом те воле, већ да би у складно ј равнотежи робовали законима како бисмо били слободки ( 81 ).

Ар

Слободан Перовић

РЕЗЮМЕ Границы свободы заключения сделок Принцип свободы заключения сделок существует в праве с древних времен до наших дней, но границы его всегда менялись. Иногда, суженный до скромных пределов, он как бы бледнел и исчезал из правопорядка, становясь едва заметным, чтобы затем, в другую эпоху, стать доминантным в симбиозе с идеей преобладания индивидуальной воли над законом. В Римском праве границы свободы заключения сделок были, в общем порядке,

(81) Legibus idcirco omnes servimus, ut Üben esse possimus (Sec. Cicero Pro Clue. 53, 146).