Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

528

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Уговор обычно не установљава једну обавезу и једно право већ читав тъихов сноп. Има мишљења да у том случају предмет уговора није једна престација него све оне заједно. Тако Осија (О sia) дефинише предмет као а „укупност (insienic) престација које чипе њихову суштину. Узете појединачно престације чине предмет облигација, а не уговора. Целина престаunja даје карактеристику уговора и одређуаје његову врсту” ( 2? ). Нешто je другачије мишљење заступлено y франдуској литератури. Po je (Rault) y својој дисертацији пошао од тога да „проучавати предмет уговора значи одредити његову економску суштину” ( 24 ). У плуралитету престадија које по правилу рађа један уговор, по правилу постоји једна која je основна и ко ja представља правку еманацију економске суштине његове. Сличко тврде Рипер и Буланже (Boulanger) „Предмет уговора представља престација на основу које се одређује економија уговора... То je престација без које странке не би ни помишљале на склапање уговора; на љу се односе остале облигације уговора, она у себи апсорбује економску корист уговора” С"- 5 ). Ово je мишљење прихватљивије. Престације се не могу посматрати као механички скуп. У оквиру выше престащца о којима говори уговор, постоји једна ,ређе више њих, које су основне, које одређују квалитет уговора, као и оне које су небитые. Садржину облигадије чине овлашћења повериоца, односно обавезе дужника.

Предмет облигације представља престација или дужникова радтьа. Ствари нису предмет облигапије, већ се могу јавити било као предмет престације било као средство за одреВнвање дужникове радње. Накнада штете није исто што и имовинска вредност облицагије, она je правки, а не економски појам. Накнада штете није предмет облигације, већ je предмет „секундарне норме”, односно санкције. Садржину уговора чине његове клаузуле, а предмет су престације, које не треба посматрати као механички збир, већ као скуп у коме постоје битне и небитые престације. Овим ставовима који, наравно, нису пека новина ни у оквирима домаhe литературе С 26 ), покушали смо да додамо понеки аргумент, ослањајући се на ошите појмове теорије права. Јер, иначе у нас занемарени, појмови садржине и предмета облигадијс заслужују пажњу. Они, како каже Оверстак, нису архаичны и непотребны, већ динамични и живи, од велике важности у доктрины и законодавству ( 27 ).

Лр

Обрад Станојевић

(23) О sia, Considerazioni sulla causa del contralto, Rivista trim, di diritto proc. civile, 1949, стр. 360 и сл.

(24) Rault, Le contrat d'édition en droit français, Paris, 1927, erp. 99 и сл.

(25) Ripert Boulanger, Traité élémentaire de droit civil, Paris, 1957, t. 11, erp. 99.

(26) Овакав став нпр. имају Јакшић (нав. дело, стр. 23—25 и Радишић (нав. дело стр. 10 и сл.).

(27) Overstake, нав. дело, стр. 127.