Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

537

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

них радњи и кажњивог покушаја, иако ово обележје није најпрецизнији критериј за повлачење те границе. О употребљеном изразу „започео" као критеријум разграничења сфере некажњивости од кажњиве сфере, законодавац није ништа ближе казао. С тога настаје проблем када се може узети да je једно дело започето. Y ствари, овај проблем се своди на пнтање разграннчења припремних радии од покушаја. Став теорије о овом питању није јединствен. О њему постоје две теорије, ко je ce већ давно налазе у спору: објективна и субј активна теорија. Аутори који заступају објективно гледиште у спору око разграничена, захтевају за кажњиви по куша ј радњу којом ce злочиначка воља, али осим тога и то, да та радња има објективан значај за правки поредак. Објективни значај ове радње састоји ce у томе, да се тьоме остварује један део бића кривичног дела. Она радња која нема такав карактер и значај представља припремну радн>у. Према Молинијеу ( 27 ), радња изврпхења je она радња која конституише кривично дело, која му даје егзистенцију бића, док припремна радња, претходи извршењу кривичног дела, она олакшава његово извршење, чини га могућим, али никако није материјални акт који конституише кривично дело и не спада у законску дефиннцију тог кривичног дела. Слично схватанье заступа и Вилеј ( Willey ) С 2B ). Изложеном објективном критерију о разграничењу припремне радље од покушаја у теорији се приписује прецизност и јасноћа, што смогућава да се на ефикасан начин заштите права окривљеног. Но, истовремено му се земера то да je крут и да у довољној мери не обухвата заштиту друштвених интереса ( 29 ). Насупрот објективном гледишту стоји једна субјективна теза о проблему разграничена припремне радгье од покушаја. Она узнма у обзир опасан карактер учиниоца и нужност социјалне одбране. За субјективисте je свака радгьа која je управљена да се злочиначка вол>а оствари покушај кривичног дела. За њих објективна страна понашања у виду радње има значаја само утолико што кроз н>у сама воља добија свој спољашњи лик ( 30 ). Према овом гледишту, нема разлике у погледу кажљнвости између припремне радње и покушаја, пошто сам појам покушаја обухвата и припремну радњу. Сазремена наука кривичног права изгледа да се придужује овом субјективном гледшпту. Следбеници субјективне теорије, који налазе да треба разликовати припремну радњу од покушаја, сматрају да л/ покушај улази свака радња из које се може извести поуздан закључак да постоји злочиначка намера. Разрађујући ову идеју, Гаро ( 31 ) сматра да je извршење кривичног дела почето када je учинилац изврпшо акте ко]и непосредно теже извршењу кривичног дела, тако да се за учиниоца може рећи да je у фази

(27) Према Е. Garconu, Code Pénal Annoté, T. I, Paris, 1952, p. 24. (28) В. као фуснота 27.

(29) p. Pouza et J. Pinatel, op. cit., p. 212.

(30) Yn. T. Живановић, Основи кривичног права, Општи део, kib. XI, св. 1. и 2, С. 158.

(31) R. Carraud, Traité Théorique et pratique du droit pénal français, T. I, 3 éd., Sirey, 1913, 1935, p. 483.