Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ове препреке, према плану учиниоца стоји у непосредној повезаности са самом радњом одузимања. Спор између објективне и субјективне теорије око тога, како се има схватити започињање извршења, показује како нема ниједног критеријума по коме би се апсолутно поуздаио могла поставит граница између припреме и покушаја. Уједно то говори да иако закон фиксира ту границу, не може се од њега очекнвати да он са прецизношћу једног савршеног инструмента разрешава и сваки практичны случај. Законодавац уопшгено формулише изразом „започето” платформу по којој се креће граница између при преме и покушаја. Законодавчево уошптено гледшпте о овој граници пропраћено ставовима теорије конкретизује судска пракса. Њој законодавац оставља доста простора у примени слова и духа закона да, водећи рачуна о друштвенгш и криминално политичким захтевнма друштва-државе покаже које од два теоријска схватања заслужује предност у том друштву-држави. Имајући ово у виду, изложены спор између објективне и субјективне теорије о проблему схватања започињања извршења има више теоријски него практичны значај. Формулација нашег КЗ започињање извршегьа несумњиво претендује да означи демаркациону линију између кажњивих аката и оних који то нису. Њену садржину и смисао треба тражити у нашој друштвеној стварности и нашим социјалистичким друштвеним односима, као и потреби гьихове кривичноправне заштите. На тој платформы за разрешавање постављеног проблема неопходно je потребно поћи од учења о бићу кривичног дела ( 37 ) како се не би пало у збрку појмова и погрешну примену истих, што у исто време пружа и јаку гаранцију пракси за начелну разлику између припреие и покушаја, како не би било погрешке у примени одредаба о покушају у по ј единим случајевима. Цитирано учење о бићу кривичног дела говори да биће кривичног дела чини скуп у закону одређених елемената кривичног дела. Изостајање једног од њих има за последицу непостојатве бића кривичног дела у целини, услед чега долази до искључења кривичне одговорности. Међутим, специфичност покушаја je у томе, што код њега непостојање једног од елемената бића кривичног дела —■ последице, и поред општег принципа, не исклЈучује кривичну одговорност, него ствара одговорност за недовршено кривпчно дело. За разлику од покушај а кривичног дела, уюобеност кривичног дела припремања штб_у: свом појму садржи само један елемент бпЕУсрикичног деля, пя услел тогачггняра специјалну ситуащцу одговорности за једно посебно специјално кривично дело кривично делоЈгрипремања. Ствар je у томе, што je за довршено кривично дело неопходно потребно остварегье свих елемената у бићу кривичног дела: радне, последице, узрочне везе ко ja везује радњу и последицу, и виности. За покушај тражи се постојање два од горе набројаних елемената бића: радња и умишљај. Кривично дело припремања са своје стране садржи такође два елемента: радњу и умишљај. Према томе, из изложеног произилази да су заједнички елементи који повезују свршено кривично дело и покушаја кривичног дела са кривичним

(37) А. Трајнин, Учење о бићу кривичног дела, Београд, 194'Ј, С. 154.

539

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА