Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

546

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

интересе, те би било неправично и нелогично да се за покушај мора блаже казнити. Иако објективна страна кривичног дела има утицаја на одмеравање казне, ипак се њој не сме дата такав значај да се казна мора увек ублажити. Овде je субјективна страна од изванредног значаја. Но, пренаглашеност злочиначке воле од стране субјективне теорије, која поставла захтев да се за покушај казни исто као за свршеыо кривично дело, не да je увек рационална и правична решења проблема кажњаваља за покушај кривичног дела. С тога наш законодавац je и у овом питању стао на становиште једног среддьег решења. Он узима за одмеравагье казне код покушаја кривичног дела у првом реду значај кривичне воле, која je исто онолика као и кад je дело свршено, а затим и важност повређених или угрожених правних добара и с тога допушта, да се казна за покушај може ублажити. На овај начин створена je могућност да учинилац добије исту казну коју би иначе добио да je дело завршио, што ће бита случај ако се иза покушаја види велики степей опасности дела и његовог учиниоца. И обратно, да буде блаже кажњен, кад се из покушаја не може видети да je заслужио казну као за свршено кривично дело. Ово ће бита случај кад покушај није довео ни до повреде ни до озбил>не опасности ни за једно нравно добро. Y погледу кажњавања за неподобан покушај данас су и у вези овог пптања у спору објективна и субјективна теорија. По објективној теорији кажњив je само онај неподобан покушај који je објективно опасан, а то би био случај онда када сама радња по својим спол>ним особеностима стоји у узрочној вези са желеном последицом. Сви представници ове теорије слажу се, да за кажњивост покуигаја није доволно само преузимање радње која je управлена ка остварењу кривичне воле, него да та радња мора представлати објективну опасност. На овај начин се дошло до кажььивости за неподобан покушај. Ово je дале довело до разликовања на апсолутно и релашвно неподобан покушај, од којих би други био кажњив а први не. Код апсолутно неподобног покушаја радња нема ннкакав објективни значај, па с тога нема разлога казнити за сасвим безопасан покушај. Но, у погледу релативно неподобног покушаја и ако код гьега није наступила конкретна објективна опасност по нападнута правна добра, ипак je овај покушај кажњив због апстрактне опасности. Насупрот објективној, стоји данас субјективна теорија. По овој теорией, суштина покушаја ce састоји y остварењу злочиначке вол>е, а ове. има у истој мери и код неподобног покушаја. Како je за присталице ове теорије сасвим без значаја то да ли je последица изостала зато што су употреблена средства или нападнута предмета били апсолутно или релативно неподобии, то и у том случају овакав покушај je кажњив и то исто онако као да je учинилац кривично дело довршио. Наш законодавац сматра неподобан покушај као покушај само што предвиђа могућност бдажег кажњаваља или ослобооења од казне. Ово гледиште je у складу са субјективном теорнјом, но ипак уз извесно уважавање објективне терије. Кривични законик из 1951. године у свом члану 17. кажњавао je релативно неподобан покушај као покушај, док могућност