Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

547

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

ублажавања од казне шли ослобођења од казне односила се на апсолутно неподобан покушај. После измена и допуна из 1559. године, Закон даје једну општу формуладију о неподобном покушају не правећи разлику између апсолутно и релативно неподобног покушаја. Оваква нова формулација неподобног покушаја омогућује више спровођење принципа индивидуализације, дајући суду могућност да у неким случајевима и релативно неподобан покушај буде предмет блажег кажььаваша или ослобођења од казне. Ублажавање или ослобоЬеьье од казне код неподобног покушаја je факултативно. Другим речима, суд може али не мора да ублажи казну односно ослободи казне учиниоца неподобног покушаја, што зависи од иегове оцене околности под којим je овај покушај извршен. На крају овог излагања цели сходно je истаћи да покушај кривичног дела није ретка појава у судској пракси, већ напротив. Са тих разлога његово сагледаванье у оваквим општим размерама je неопходно за превентивно деловање у области заштите међусобних односа и друштвене сигурности. Y оквиру тих настојања проучавагье покушаја кривичног дела кесумњиво представља допринос даљим позитивним кретањима.

Др

Душан С. Јаковљевић

РЕЗЮМЕ Погсушение на уголовное преступление Уголовное преступление, общественно-опасное по положениям закона, виновное действие преступника с целью наступления вредного результата, указывает на полное осуществление преступного деяния. В этом случае оно является оконченным преступлением. Но в случаях, когда отсуствует один из элементов преступный результат преступник тогда совершает незаконченное преступление и несет уголовную ответственность за покушение на преступление. Вследствие этих обстоятельств оконченное уголовное преступление и покушение на преступление являются выражением одного и того же генерического понятия. Дело в том, что оконченное преступление и покушение на преступление являются двумя, общими видами уголовного деяния, в отличие от других общих видов уголовных преступлений, напр. коллективного, длящегося, политического угловного деяния и др. Благодаря этой особености оконченное преступление и покушение на него приобретают вид, форму, в которых уголовное деяние получает внешнее выражение. Взятое под этим углом эмансипованное покушение на уголовное преступление, являющееся преимущественным заданием данной статьи, поставило проблему его жизненного пространства, а тем самым и его разграничения от оконченного преступления и приготовлений к нему. Об этой проблеме в теории существует много различных мнений объективная и субъективная теории. Поняатие покушения в современных законодательствах определено по разному. Некоторые законодательства, по примеру классической фор-