Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДРУШТВЕНА, ОДНОСНО JAB НА КОРИСТ, JABHO ОВЛАШ. И УПРАВ. СТВАР

Само Y 3r P e A напомињемо, да je баш у друштву самоуправљача од посебне важности функцнја разрешавања колизија (супротности) најразличитих интереса које ce дневно појављују y најразличитијим радним opraнизацијама, на разним нивоима а особито унутар тих организација, као и на најразличитијим стручним подручјима. Њиховом мирном разрешавању помоћи морју најразличитији фактори, међу којима јесте и јавна управа која учествује код оних колизија интереса, код којих барем на једној страны учествује и општи друштвени интерес. ( 14 ). Y овој студији па и у другим употребљава се израз „интерес” па и израз „корист”. Мшпљења сам, да ова пракса није погрешна, пошто разлика Aießy оба термина није битна. О интересима говоримо у првом реду са становишта субјекта, који у одреВеном случају наступа. Taj израз дакле обележава и субјективни однос према одреВеним користима или према одреВеном стану. Корист означује у већој мери објективне учинке, који наступају као резултат одре Вене активности или одреВеног понашаььа. Мисли се и на оне учинке, које одре Вена лица очекују као резултат одре Вене активности или понашања. 5. Стварна садржина појмова „јавно овлашћење” и јавна односно, управна ствар” јесте најтесније повезана са појмом „јавна корист” односно „општи друштвени интерес”. Иако je право стање много пута прикривено. Појам јавно овлашћење нема свој извор у нашој друштвеној средини, него je настао у оним државама, у којима je производња и формирање одређених, за друштво значајних добара, у рукама државних органа или се они баве непосредним руковоВењем тих делатности или непосредним надзором над њима. Са наобразбом, здравственом службой, социјалним осигурањем и различитим културним па и другим делатностима, у многим државама баве се пепосредни државни органы. Y многим школама, здравствепим и другим заводима службеници су државни чиновници или државни службеници, као што су и средства за рад државна jep je читава организација државна. Има и таквих делатности, које обављају организације које имају релативггу самосталност али су ипак под непосредним државним руководством иако су државне саме по неким својим знацима. Постоје и такие организације, које су приватне али које су на основу посебног државног решења преузеле посебне дужности те су ступиле под посебни државни надзор те обављају свој рад по посебиом правном режиму. Такве организације добијају у погледу поменутог пословања посебним решехвем друштвених органа одре Вене дужности, чије испуњавање непосредно надзиру државни органи. А ради тога добијају и посебна права. Ради таквог правног режима различите су ове организације од организација које могу обављати истоврсне делатности али имају потпуно приватан положај. Њихове услуге могу бити у објективном погледу чак и боље од других или њихове користи могу бити у стварном погледу и више вредне али од стране државе не уживају посеб-

( 14 ) Другчије мишљење види код Меркла, Iц.ад 9, стр. 80 и следеће.