Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y ставни поредак установлен амандманима на Савезни устав проширит ће број прописа који ће доћи до примјене на joint venture и то како на подручју јавног, тако и на подручју приватног права, јер ће републике бити овлашћене на прописивање онога што je до сада искључиво или претежно била надлежност Федерације. Овакова правка ситуација има одређене импликације, па ће бити нужно размотрити de lege ferenda мјере које ће допринијети унапређењу циљева законодавства на овом подручју. Joint venture je правки посао с међународним елементом, jep je инвеститор странац. Осим тога, тај се посао сврстава међу атипичне правке послове аутономног меВународног трговачког права. Ако се томе дода да се у правилу ради о дуторочнијим пословним аранжманима повезаним с већим улагањима, онда се види да се ради о комплексним пословима своје врсте. Карактеристика тих послова јесте, да треба наћи задоволзавајућа рјешења у спајању домаћег законодавства и правке праксе с меЬународним правом које се развија у посебну грану познату као право међународних инвестиција. То изазива потребу да се примјене меВународни стандарди приликом правног регулирања, као и приликом интерпретирања прописа и уговора. Управо код тумачења уговорних одредаба треба поћи од двије чињенице: тумачења одредаба уговора и попуњавања празнина у уговору. Тешко je, найме, код било којег уговора очекивати да ће бити до те мјере потпун да ће функдионирати као self regulatory. То ће поготово вриједити за уговор са страним инвеститором о joint venture иако се ти уговори закључују увијек у писменом облику и довољно прецизирани. У једном и у другом случају треба водити рачуна о меВународном праву, приватном и јавном, о меБународним узанцама и меВународној пословној пракси. Наши прописи говоре о „заједничким улагааима” страних и домайих партнера у домаћа подузећа у Југославији. Taj термин није довољно прецизан, jep ако није друкчије речено стране инвестиције укључују улагања која страном инвеститору дају могуВност стицања права власништва, port folio инвестиције, средње и дугорочне кредите за увоз опреме. Инвестиције у међународном праву могу се дефинирати као пословни подухвати који укључују сва права и гштересе у погледу власништва или посједа некретнина или покретнина, те тјелесних ствари и права. Термини „инвестицијо” и „власништво” третирају се као синоними и покривају све облике интереса и власништва ( 5 ). Под инвестицијама у иностранству неки подразумијевају свако дугорочно или краткорочно кретање капитала, па се и извоз капитала сматра инвестицијама у иностранству( 6 ). Потребно je зато поближе одредити што се по нашем праву сматра страним инвестицијама, jep су, на примjep, код нас недопуштени такови облици страног инвестирања који укључују власништво страног партнера на некретнннама, па и на покретнинама уложеним у домаће подузеВе с изузетком ствари датих домаВем подузећу под придржајем права власништва. Исто су тако недопуштене, заправо немогуће, port folio инвестиције.

(s) G. Sckwarzenb erger : Foreign Investments and International Law, London 1969, exp. 17.

(6) C. K. Hobson: The Export of Capital, London 1963, exp. I—2.