Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

■опозицији, поредећи га са Видовданским уставом, прогласили, исто тако, противуставним ( 1 ). По изгласавању овог Закона Скупштина je поништила и 58 комунистичких мандата, а да није расписала изборе за посланике који би дошли на упражњена места. Овим je поврећено и основно политичко право бирача да имају своје представнике у Скупштини. Следећа мера, предузета за „одбрану режима” масовно хашпење комуниста и свих оних на које се сумњало да су с њима „у вези” показала je да „демократски” јутословенски устав и његове одредбе ни у чехму не обавезују владара и владе. Опозипија, чији je најупорнији представшие била. Хрватска сељачка републиканска странка, која je протествовала и против доношења „Обзнане” и против Закона о заштити поретка, па и против поништења мандата комунисхичких посланика из страха да се не примене и против њених припадника- имала je да увиди у којој je мери тај страх био оправдан. Наиме, и поред тога што je воћство ове странке изјавило, поводом ■ступања у „сељачку интернационалу”, да се „само по себи разуме... да ће за решење унутрапиьих питања у Југославији и за збацивање садашње милитаристичке буржоаске странке, пре свега предузети само мирна средства ...” вьено руководство, на челу са Радићем, je ухапшено, а странка „растурена”, наводно, због тога што je „постала саставни део Кохмунистичке интернационале”. Y одлуци владе, од 1. VII 1924, поред осталога, поведено je да се „у будуће забране сви зборови, конференције и сваки рад ове партије, као и излажење свих њених публикација, книга и новина”. (Y Југославији није постојала цензура, али се зато дешавало да се сваки час заплени по нека публикација и забрани вьено даље излажење, од стране полицијских органа, тако да и слобода штампе, као једно од најважнијих средстава за стварање и обавештавање грађана, у ствари није постојала, ако се има у виду ова свакодневна могућност.). Избори за народну скупштину посебно су били повод за кршење уставших прописа о „политичким правима” грађана. Владе, ослањајући се на похшцијски апарат, спречавале су не само комунисте и раднике да долазе на биралиште већ су ометале и грађанску ■опозицију, мењајући изборне кохмисије уочн самих избора ехшминисавьем из њих оних чланова за које се мислило да нису уз владу. Уз то се, према

(i) Зато се истиц ало да су „одредбама тога закона владп дата широка овлашћења, наводно, у ~чуван>у реда и мира”. Jep, влада je могла, „услед угрожене безбедности” (чл. 4), да у једно подручје или место упути ројску, чије би трошкове сносила логична насела (~свака кућа према свом имовном стању”). По чл. 6. Закона режим „концентрационих логора” je добио своју санкцију. Планом 10. предвиђена je казна затвора за државне чиновнике, и уопште намештенике и раднике војне администрацнје и самоуправних тела, ако ~престану врпшти своју службу у цнљу штрајка”. Затвором од ~најмање годину дана” казниће се (по чл. 12) и •они, који јазно истакну ~у отвореним или затворенпм просторијама, или иначе ма где” знаке ..позивања ilvh потстрекавања да се створи јавно мишљење, да постојећи правки поредак треба заменит другим, путем преврата, рушењем прнватне својине или уништењем јавног мира ...” Државним власгима je тим Законом дато право да могу казнитн сваког учесника ~какве манифестанте противу државне власти” (чл. .14) или распустит и ~какво удружење”, снндикалну организацнју или другу), ако ce бави противзаконом агитадијом или пословпма . . . <чл. 15). Koje су то „противзаконе аштације”, то je оставлено ~оцени владе и њених органа!” (Чулиновић: ЈуЈОСлавија између два рата, I, Загреб, 1961).