Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

195

ДИЛЕМЕ ИСТРАЖИВАЊА МИРА

да се испуњавају тек када се повежу с евентуалним сукобом. Другим речима, перед осталих тема, истраживање мира мора ce позабавити питањем защто планови за мир нисуПтрихватани, не само од IюлитичараПзёго ~иг од публике, зашто свет није довољно мотивисан заГмир. Нервози коју, сасвим природно, изазива утисак о небдложности посла, погодује и уверење да je даље одлучивачима беспредметно. Овакав став иде чак и до негације ~истраживања мира" у Kopiïcr ~чисте"~ акције за мир, где активисти „и онако знају шта нм je чинити”( 8 ). Овакво реаговање je неозбиљно већ и зато шхо отвара je борац за мир. Taj назив никако нема у целом свету исту садржину: штавише7^Шги - „борци за мир” су, служећи властодрпщима на највулгарнији начин, саму борбу за мир учинили сумњивим послом. Други, углавном припадници тзв. „нове левице” прихватају истраживање мира с тим што ће се користити групе које су и онако незадовољне, желне промена, као што~су то у САД • одШсле"lзећина~ оваквих мишлења потиче Црнии и сиротшьаГ 8 ). Њихов ред мисли није до краја јасан. Хоће ли потлачене групеТижити томе да освоје власт и да њихови представншщ доносе спољнополитичке одлуке С новом садржином, или ће оне, одбијајући да сносе терете припрема за рат, приморати „естаблишмент” да тако поступи? Ако je прво тумачење тачно, историјско искуство показује какве све мере огшеза треба ггоедузети да би се нови одлучивачи спречили _дги£е-не понашају као стари. Ако прихватимо друго значење, откривамо да ово на изглед~радикалйо мишљење хоће да иде старим путем, да очување мира своди на одлуку о њему, коју ће трупа одабраних сада морати да дбнесе 'шддЈачим притиском. и сим тога, јесмо ли сигурни да je то, што непривилегисане групе хоће, мир? Y сваком случају, међутим, овај став je плодан утолико што показује потребу промена унутар~нашюналних дцуштава. а не само у международном систему, л С обзиром на жилавост ставова према рагу, који теже да буду предатомски и да тако на необјашњив начин у истом субјекту живе напоредо с познаваньем података о новој технологији рата( 10 ), акција за мир, тј. примена резултата истраживања мира, мора л а рачуна и на дуготрајан проиес измене таквих ставова и да га поспешава. Истраживачи мира запазили су да већ дуто просвећују сами себе и да њихове поруке допиру само до већ преобраћених (што je и узрок неспоразума између теоретичара и практичара мира). Дугорочна стратеги]а треба, по многими, да почне с онима за које се верује да највише могу да придонесу образовању: с васшгтачимаГ 11 ). С тим у вези основни приговори, тј. упозорења, своде се на то да се опет, с јачим аргументима до душе, ираћамо ..пропаганди

(8) Нпр. М. Mayer, и, Pendle Hill Pamphlet, No. 153, 1967, стр. 7. (9) Видети ипр. М. Pilisuk i Th. Hayden, Is there a Military Industrial Complex Which Prevents Peace? Journal oi Social Issues, 1965, crp. 67 и даље.

(10) Упор. К. W. Deutsch, Abschreckungspolitik und Gesellschaftliche Ordnung, Jahrbuch füi Friedens und Konfliktforschung, 1971, стр. 42 и да-ъе.

(и) Гачније речено, мисли се на оно што се зове „акадехмском заједиицохМ, тј. на научно-настазпе ралнике. Видети W. Eckhardt, A Brief Review of the Radical Critique of Peace Research, саопштење подпето на IV конференции International Peace Research Association (IPRA), Блед 1971, стр. 14.