Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РАД УH НА КОДИФИКАЦИЈИ ПРАВИЛА О СУКЦЕСИЈИ ДРЖАВА И ВЛАДА

1. Већ у 1948. години се у оквиру Уједињених нација указивало да. „обзири правде и економске схабилности у савременом свету захтевају без сумње да се води рачуна о питању сукцесија држава у сваком систему ошыте кодификације. меВународног права”. Комисија YH за меВународно право (у даљем тексту: Комисија), уврстила je питаље „Сукцесија. држава и влада” у листу проблема које треба узети у поступай за кодификацију и прогресивни развој међународног правар)- Генералка скупштина YH, на предлог VI правног комитета, усвојила je 18. децембра 1961. резолуцију 1686 (XVI), у којој je препоручено Комисији да упише у листу приоритетних питагьа као ново „Сукцесија држава и влада”. Неки чланови Комисије у току њеног рада у 1962. изнели су гледиште да су сукцесија држава и влада два посебна питаньа. По једном мишљењу, Комисија у том тренутку треба само да се ограннчи на питње сукцесије држава и да одложи за касније сукцесију влада. По другом мишљењу, требало би оба питања разматрати истовремено, јер, како се тврдило, међународна пракса доказује да није могуће увек лако установити измеБу ова два појма( 2 ). Образован je Поткомитет од 10 чланова са задатком да изради предлоге за дал>и рад (један од чланова Поткомитета био je и проф. М. Бартош, који je презентирао врло запажен и често навоВен. посебан мемоар) (’). Генерална скупштгша YH je резолуцијом 1765 (XVII) од 20. новембра 1962. препоручила Комисији да настави рад на сукцесији: држава и влада, водећи рачуна о дотада израженим гледиштима и узимајући посебно у обзир ставове држава ко je су стекле независност после другог светског рата. И у Поткомитету je воВена дискусија о томе да ли: je предложено питање од стране Генералнес купштине YH само једно или два различита питања. V прилог става да су то два различита питања, те да треба одложити за касније рад на кодификацији правила о сукцесији влада, истицани су ови разлози: извесни проблеми које покреће сукцесија влада су јасни (нпр. идентитет и правка личност држава), док су други сложенији (нпр. побуњеничке владе); даље, питање сукцесије влада

(i) Yearbook of the International Low Commission, 1949, p. 219;' Examen d’ensemble du droit international, A/CN. 4/245, p. 125.

(Z) Annuaire de la Commission du droit international, 1962, vol. 11, ppS-209—211.

(з) Annuaire. . 1963, vol. 11, pp. 234—235; 271—310 (Doc. A/CN, 4/SC. 2/W.P. 5); M. Бартош: Les nouveaux Etats et les traités internationaux, Југословенска ревија за право, 2/1962.