Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

додирује проблеме одговорности и признања, што представља предмет посебног проучавања; и најзад, питање сукцесије влада нема првенствену важност. Супротно гледшпте полазило je од тога да je сама Генерална скупштина YH, усвајајући препоруке Комисији, сматрала ова два питатьа једним предметом, те да се може сумњати у успех доношења једног пацрта правила који би се ослањао на разлику између ова два појма. И најзад, трећи, компромисни став, огледао се у давању првенства питању сукцесије држава a изучавању сукцесије влада у оној мери колико je то у вези са првим питањем( 4 ). И поред испреплетености, ими сматрамо да постоји разлика између ова два појма, с обзиром на носиоце субјективитета у овим правним односима, њихову правну природу и обим права и обавеза који се прихватају услед њихове примене. Код сукцесије влада реч je о суверенитету и субјективитету исте државе, а код сукцесије држава, о односу два субјекта међународног права; код сукцесије влада постоји у начелу јединствена правила којима се ретулише ова материја, док то није случај са сукцесијом држава; и најзад, трећа разлика тиче се обима права и обавеза који се прихватају, односно долази у питање примена начела променљивости граница територщаяне примене уговора. Код сукцесија влада овај обим je знатно шири него код сукцесије држава( 5 ). Комисија je стала на становиште да усредсреди свој рад за почетак, на питање сукдесије држава, а да се сукцесијом влада позабави када je то нужно да се употпуни ово прво. Препоручено je изабраном специјалном известиоцу (проф. М. Lachs Пољска) да материја буде подељена у три области, и то: а) сукцесија у области уговора; б) сукцесија и права и обавезе које произилазе из других извора осим уговора и в) сукцесија и својство чланице међународних организација. Генерална скупштина YH je 1963 (као и каснијих година) поново потврдила раније изражено гледиште да се настави рад на сукцесији држава и влада( 6 ). Y току рада на кодификацији уговорног права 1963—1964. било je речи у оквиру Коми си je о неким граничним питаььима са сукдесијом држава и влада, као нпр. нестанак међународне личности државе и у вези с тим престанак утовора( 7 ), територијална примена уговора и дејство уговора у односу на треће државе( 8 ). Комисија je заузела гледиште да би било пожељније да назначена питагьа буду разматрана у оквиру кодификације правила о сукцесији држава и влада. Дипломатска конференција YH о уговорном праву у Бечу 1968—1969, усвојила je члан 73, који гласи: „Одредбе ове Конвенције су без уштрба по било које питање које би се могло поставити у погледу уговора услед сукцесије држава или ”( 9 ). Y цшьу убрзања рада на овом проблему, именована су на заседагьу Комисије 1967. два спедијална известиоца: sir Н. Waldock (В. Британија) за

(4) Doc. A/CN. 4/120, 160.

(5) В иди ближе о овоме наш рад: „О разграничењу појмова континуитета и сукцесије држава у меЪународнрм праву, ЈРМП, 3/1963, стр. 368—375.

(6) Види: Генералне скупштине YH 1902 (XVIII) од 18. новембра 1963; 2045 (XX) од 8. децембра' 1965; 2167 (XXI) од 5. децебра 1966; као и 2272 (XXII) од 1. децембра 1967; 2400 (XXIII) од-41, децембра 1968; 2501 (XXIV) од 12. новембра 1969.

(7) Annuaire. . . 1963, vol. 11, p. 216.

(8) Annuaire. . ~ 1964, vol. 11, pp. 183—184.

(9) Внди текст Конвенције, ЈРМП, 3/1969, стр. 432—453.