Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

углавном, униформных меВународних правила која регулишу меВународне привредне односе. Неопходно јг истаћи да се ради о једној синтетичкој правној дисциплины која користи поред сопствених извора и остале изворе права и начела за бол.е проучавање и регулисање врло сложених међународних економских односа. Y првом реду ту и долазе одређена начела и правила Међународног јавног права и МеВународно г приватног права. Поред овнх извора и начела, одре Вене правые оквире и претпоставке за МеВународно привредно право стварају и домаћи прописи. Y првом реду то су домаћи пр передни, финансијски, царински и девизни прописи. Ови прописи одре Вују крајње границе до којих може да се креће слобода уговарања и примена меЬународннх правила, а да се не угрози јавни поредак одре Вене земл>е. Истина, у међународној привредној пракси, позивање па јавни поредак je знатно реВе, него што je то случај када се ради о другим приватным, а посебно статусным одыосима. МеБународни робни промет регулишу врло различити извори права. МеБутим, њихов цнл> je без обзира на порекло j единствен а то je да се нравно регулише економскн промет у меБународним размерама. Y тој области професор др Милан Бартош дао je значајан допринос упућујући на потребу изучавања правила која регулишу меЬународне трговачке односе као јединствене правые целине. Професор др М. Бартош je истагсао да се дуто сматрало, кроз цео XIX и почетак XX века да су материјална и колизиона правила националних права садржана у граВанским и трговачким законицима j едини извори за регулисагье свих односа са елементом нностраности, укључујући и послове робног промета. МеВутим, упоредо са дубоким променама после два светска рата, МеВународно приватно право у односу на регулисање облигационих односа са елементом нностраности постепено губи значај. Професор М. Бартош je први у нас гхисао о овој промени и утврдио да су промене у оквиру националних права и посебно промене у светској економској политици утицале да правила меВународног приватног права више нису довољна (онаква каква су то била до сада) за регулисагье облигацноних односа са елементом иностраности. ( 8 ) Тако професор М. Бартош измеВу осталог утврВује: „МеВународно приватно право и гьегове класичне норме одговарале су XIX веку, када je евроиена буржоазија извршила ренесансу Римског права и уједначила не само основне гшституције граВанског и трговачког права, него je овај систем свуда добио исте тенденције развитка. Отуда су и права у сукобу, чије сукобе je имало да реши МеВународно привредно право, добила један одреВени вид и сукоби су измеВу гьих уколоњени или умањени. Постојеће разлике су углавном биле раздике детал-.а а не разлика правних цивилизација”. ( s ) Професор Бартош je истакао да je некадашње своВегье меВународних односа на уговор о куповиыи и продаји и углавном поморски транспорт, превазиВено и данас више не одговара стању ствари. Већ од средине XIX века указала се потреба да се систем меВународних обрачуна и плаћања унифицира и да се створе униформне

(8) Др Милан Бартош: Криза међународног приватног права, Архив за правые и друштвене науке, Београд, 1938, бр. 6, стр. 486.

(e) Ар Милан Бартош: Op. cit., str. 456—487.

221

ДОПРИНОС М. БАРТОША ТЕОРИЈИ МЕБУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА