Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

222

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

конвенције о меници и чеку. Поред тога што су одржаие конференције за ушЈформно међународно приватно право (Хашке конвендије) на прелазу из XIX у XX век осетило се да тзв. приватно меБународно поморско право тражи непосредна униформна правила која се неће ослагьати на различите системе теригоријалног права. Он се одвојио од Хашких конвенција о сукобу закона и створен je систем Бриселских конвенција који се стално обогаћује и допуњује. Из дана у дан све гране меБународног саобраћаја потчињавају се све већем броју униформних прописа. Уместо да ти прописи зависе од националних, јавл>а ce један нов правни феномен општа тенденција националних законодавстава да се у свим матер ијама које добијају међународни аспект, национални прописи прилагоБавају утврђеним међународним униформним правилима ( 10 ) Термин Међународно привредно право рани je није био уобичајен. Тек последних 30 година у правној литератури се наводи термин „МеБународно трговачко право”. Y настојању новог предмета питагье назива има посебан значај. На том плану проф. М. Бартошу припада заслуга што je још као млади правни писац проучавајући материју трговачког права у меЬународним односима запазио да се ради о скупу правних норми које би требало назвати посебким термином. Тако je још 1927. године једно од својих првих дела објавио под насловом „МеБународно трговхшско право" »Droit International Commercial«. С 11 ) Истина уто време пре 45 година, професор М. Бартош се није могао залагати за издвајање МеБународног привредног права у посебну правну дисциплину. Практично тада кије ни било никакве поделе у пракси, па ни у правној теорији није се могло вршити неко издвајање. ( 12 ) МеЬутим, проф. др М. Бартош je далековидо оценио одреБену особеност ове материје ко ja у меБународном праву настаје. Тако се у наведеном раду истине да наслов кије изабран као навив

(io) др М. Бартош: Пренговор за књигу АР Радомира Буровића Међународно привредно Београд, 197 Ö. стр. IV.

(it) Milan Bartoche: Exposé du Droit International Privé notamment du DROIT INTERNATIONAL COMMERCIAL, Paris 1927, p. 308, p. 6—S. »Nous avons dit que ces relations des souverainetées ne se distinguent pas des relations de ces mêmes souverainetés à propos de la réglementation des rapports de droit civil entre les particuliers. D’oü nous sommes obligés de constrater que les méthodes et les dactrines directrices y sont mêmes qu’en Droit International Privé, si on considéra dernière science (ce qui est une conception fausse), comme une discipline reservée à la réglementation des relations en droit civil. Dans ce sens les savants Ludwig von Bar ('i heorie und Praxis des internationalen Privatrechts, Hanoverr, 1889, II Bond) et F. Surville (Cours élément ait e de Droit International Privé, Paris, 1925, édition VII ) ont déjà consacré des chapitres spéciaux au Droit Commercial dans leurs systèmes respectifs de Droit International Privé. Une vérité incontestable est que c’est dans la matière du Droit Commercial que se présentent la plupart des rapports de droit ou la souveraineté d’un seul Etat ne sirffit pas a leur donner la solution désirée. Cette réalité a eu beaucoup d’échos et de conseiiuences quant à la réglementation du Droit International Privé, et notamment dans ses applications eux rapports juridiques de Droit Commercial .«

(12) У наведено) студији проф. Бартош истине мисао која he бнти касније значајна за формнрање предмета меЬународно прнвредно право да се испо.ъаван>е суверене јавне моћи знатно јаче осећа у матери)и трговинских односа, него у цивплним односилта уопште. Без обзира што ово суверене испољавањс јавне моћи има иста карактер посредио утиче па односе између појединаца ипак то испол>авањс има различите последние. Сматрамо да je ово испол>аван>е имало пресудан утица) на разво) меЬународног прнвредног права.