Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

правые дисциплине, ни гране научне дисциплине. Под тим називом се хтела обухватити серија решења меВународног приватног права, која чини целину и недељивост. С друге стране ради се и о серији тешкоћа које ce срећу y меВународном приватном праву у односима различитог суверенитета држава поводом регулисања односа трговинског права измеВу појединаца. Услед појачаног утицаја суверенитета државе у материји трговгшског права, а где суверенитет само једне државе ннје довољан да дй жељено решење, кастају одређене последице у поглгду реглмантације меВународног приватног права. То се нарочито одражава у његовој примени на правые односе трговинског права. Y вези са тим проф. М. Бартош je и објаснио у наведеној схудији зашто je дошао на идеју да наслов рада буде „МеВународно трговинско право” (Droit International Commercial). Убрзаии развој међународних економских односа неминовно je морао довести до одређене правые надградње до формирања и развитка међународног привредног права. МеВутим, посебан значај за развој одреВеног предмета и научне дисциплине цма баш благовремено уочавање одреВене појаве и њено објагпњење. Истина, назив ове правке материје није сасвим устаљен у правној литератури. Исто тако и под истим називом се увек не схвата иста матаерија. Y извештају Генералног секретаря Уједигьених нација о црсгресивном развоју права међународне трговине који je упућен Генералној скупштини YH, меВународно трговачко право се дефиците: „као скуп правила којима се уређују трговачки односи приватно правые природе, a који укључују различите земље”. ( 13 ) Даље у истом извештају наводе се следећи примеры правних области које се убрајају у меВународно трговачко право: а) меВународна куповина и продаја, б) вредносни папири и банкарски комерцијални кредити, в) право које се тиче вршења пословных активности у меВународној трговипи, г) осигурање, д) транспорт робе (поморски, речни, ваздушни, друмски, железнички и на унутрашњим водама). ђ) индустријска својина и ауторско право, е) трговачка арбитража. С правом je истакнуто да ова дефиниција, која je дата за потребе Геыералне скупштине Уједињених нација не обухвата меВународне трговинске односе у целини, а посебно оне који имају и јавно-правни карактер. ( 14 ) Понекада се терминолотшси греши и у другом смыслу, па се ова правка материја назива „МеВународно екоыомско право”. Међутим, и то би непотребно стварало забуне, а нарочито у нашој литератури, и уводило терминологију економских наука у већ рашчишћене правые појмове и правку терминологију. Термин „меВународно привредно право” je потребно нешто детаљније објаснити. Истаклн смо да су меБународни економски односн предмет регулисања ове правые дисциплине. Ytbpahah смо да један меВународни однос привредног карактера постоји не само у случају економских односа меВу државама, већ када су у питању пословни односи и других субјеката привредног права, појединих трговаца, трговачких друштава.

(13) Др Александар Голдштајн: Међународно трговачко право Конвенције, правила, опћи увјети пословања, Загреб, 1970, стр. XI.

(и) Др Александар Голдштајн: op cit., стр. XII.

225

ДОПРИНОС М. БАРТОША ТЕОРИЈИ МЕБУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА