Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кроз дуто вријеме размјерно слаби, док неки уопће сумњају у то да би меБународна организација могла имати чисти приход од тих подавања. Y првом реду треба рећи да join увијек није довольно познато какве се количине природних богатстава налазе на дну мора и у његову подземљу, какав je састав седимената у којима се налазе та богатства. Према томе, не може се ни поставити поуздана рачуница о томе како и под каквим увјетима би добивање тих природних богатстава било рентабилно. Сигурно je да су количине појединих метала и других за човјечанство корисних твари на морском дну и испод коре морскога дна за наше данашње појмове готово неограничене( 5 ). Сигурно je ито да технологија може пружити направе и методе за добивање природних богатстава ко ja се налазе прекривена високим стулом морске воде. На припремању таквих направа ради се истраживачки колико у знанственим установама толико и у по ј единим индустријским подузећима, a посљедња бацају на тржиште све савршеније справе за рад у све дубљим дијеловима мора. Према ријечима једнога заступника нафтне индустрије, индустрија ће располагати средствима и методама добивања природних богатстава из простора дубљега и врло дубокога мора чим се то добивање буде показало економски корисним( 6 ). Но, баш та економска корисност, та рентабилност, не мора доћи брзо и, смијемо рећи, неће доћи брзо. Што je већа висина морскога ступа испод ко ј era треба тражити природна богатства, било бушењем као код'нафте или сумпора, било заБењем (нпр. јаружањем) с морскога дна, то више расту трошкови производнье. Бар засада

(5) Y својем гласовитом говору од 1. И. 1967. (А/Ц.l/ПВ 1515, стр. 17) амбасадор Пардо изнко je податке о количинама неких метала који се налазе у седиментима морског дна и успоредио их с количинама резерва исте врете на копну, и оцијенио je колико дуто могу те залихе трајатн ако се узме као мјерило свјетска потрошгьа у години 1960. Количина у мору За колико година За колико година достају Брета (у тонама) досгаје познате резерве на копну Алуминиј 43 милијарде 20.000 100 Манган 358 милијарди 400.000 100 Бакар 7.900 милијуна 6.000 40 Цпркониј I милнјарда 100.000 100 Кикал> 14,7 ми ли] ар ди 150. 0СЮ 100 Ксбалт 5,2 милијарде 200.000 40 Молибден 750 милијуна 30.000 500

Поврх тога, додао je Пардо податке о количинама неких метал,!, у Тихом Оцеану: жел>езо 207 милијарди, титаниј 10 милијарди, магнезиј 25 милијарди, олово 1,3 мнлшардя, ванадиј 800 милијуна тона. Какогод треба узети с опрезом те наводе, а нарочито омјер између трајања залиха добивених на копну према оним на морском дну, ипак стоји да су залихе на морском дну croi ине пута зеће од сада познатих залпха на копну. Нпр. Р. Kausch, der Meeresbei gbati im Völkerrecht, 1970, стр. 111, даје др\те бројке, али и те показују да ће залихс налазишта морскога дна достајати за стотине и тисуће година (олово 600, алуминиј 200.000 година). Литеparvpa о том питању расте из дана у дан. Главна позната дјела: Ј. L. Mero, The Mineral Resources of the Sea, 1965. (француски: Les resources minérales de la mer): D. B. Brooks, Low-Grade and Nonconventional Sources of Manganese, 1966. Исти писан ДДО je реферат на другој конференции о праву мора у Кингстону, Rhode Island, 1968, стр. 32—41. (б) 7. Н. Loudon (дирекгор Royal Dutch/Shell) у предавању одржаном у Институту за петролеј у Лондону 17. 5. 1965.