Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
75
ТЕРИТОРИЈАЛИСТИЧКА КОНЦЫIЦША ПРОФ. М. БАРТОША
1. За саму примену Међународно приватно право обазире се само ыа територнјалистичку њену концепднју, било да je у питању његова редовна или можда и његова изузетиа примена. На супрот томе, униформистичка тенденција je идеја водиља ка најбољем решавању приватно-правних односа са елементима иностраности. МеВутим, свако национално законодавсхво, држећи ce идеалистичке идеје-водиље, прописује своју конкретну систему у којој путем прецизне редакдије хтравних правила одреВује како ће његове судије имати да решавају приватно-гтравне односе са елементима иностраности. Али те судије имају ова територијалистичка правила да приме без поговора као најправилнију редакцију уииформистичког МеВународног приватног права. Отуда њихов однос јесте однос владајућег према послупшом. При томе се намеће питање: ко je то надлежан да испитује сагласност тог односа? Ко je тај ко има да испитује да се теригоријалиа концепција једне државе у својој редакцији правила према којима судови те државе суде спорове са елементима иностраности држи сагласно идеалистичкој, тј. униформистичкој концепцији Међународног приватног права? Одговор на обо питање представл.а трагедију данашњег стања ствари ове гране науке. Особина je неорганизованост. Ta се неорганизованост огледа у непостојању, бар за сада, једног органа меВународне заједнице који би био надлежан за ту контролу. Ослањајући се на одсуство постојања таквог органа, свака држава рачуна на ту неорганизованост и себи допушта можда и сувшпе слободе у регулисаlьу правила Међународног приватног права. Тако смо данас принуђени да посматрамо однос између идеалистичке и територијалистичке концепције као два потпуно различита, чак потпуно супротна, у сваком случају два неједнака начина. Један од њих je какав би требало да буде тај однос, а друга je какав je тај однос. 2. Територијалистичко формирање МеВународног приватног права као правке гране није негација идеје њене , једиисвености, него преузимање улоге намењене међународној заједници од стране појединих надионалних држава. Оне као непозвани њени пуномоћниди покушавају да спасу своме властодавцу бар опо што њима иде у рачун кад ce већ меВународна заједница није побринула да сама изврши своју улогу. Зато њихов рад није у супротности са идејом униформног МеВународног приватног права. Напротив. Територијалистичке концепције представљају идејне послушнике неодређеног и непрецизног униформистичког система, кога ове допуњују и коме оне у стварности нису само следбеници него и претече. Сигурно je да Be баш разноликост територијалних система изазвати меВународиу заједницу да и она једном учини своје и створи прецизан и практичан униформни систем МеВународног приватног права, који ће као више право вратити све територијалне системе на њихову праву меру на своје допуњујуће право. 3. Територијалистичка концепција јасно одреВује и правни карактгер одредаба страног законодавства које би требало применити у склону норми МеВународног приватног права. При томе у погледу тзв. примарних, тј. колизионих норми постоји углавном сагласност; то су норме домаћег суверенитета, без обзира на то да ли се то доктрине изрично коисакриране домаћгш правним правилима или на то да ли домаћи законодавац