Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

95

ДРУШТВЕНА, ОДНОСНО ЈАВН> КОРИСГ, JABHO ОВЛАШ. И УПРАВ. СТВАР

носима разних друштвених заједница. На хај начин видимо, да у одређеним друштвеним односима настају колизије интереса у којима учествује барем на једној страни и оно, што називамо општа друштвена корист. Од тих односа јасно се разлучују они, код којих долази до изражаја интереси разлнчихих појединаца или хрупа људи, који настају у вези са н-иховим наступахьем у реалном животу, ради задовољавања њихових потреба или ради обављања њиховог рада. Y таквим ситуацијама различити субјекти ступају у меВусобне односе, појављују се нормално колизије њихових хштереса. Појгдинци или хрупе лица непосредни су носиоци поменутих међусобних односа. Y тим односима не учествује непосредно односно нгпосредно није танхнрана корист ма које друштвене заједнице која би дошла до изражаја ради остваривахьа њезиних битних друштвених задахака. Видимо, да постоје дакле мохућности за јасно прављење разлхже меЬу тзв. цивилним односима која се појављују на најразличитијим стручним подручјима ради дејствовања човека и то производнох и осталот њеховох стваралачкох рада као и свих њехових активности са којима он задовољава своје потребе. Ту долазе дакле у првом реду до израза различите личне, посебне па и заједничке користи разних хрупа л>уди, као и колизије интереса међу њима и ако то није једини пример хде оне долазе до израза, као хпто ћемо још касхшје видети. Ти односи моху бити и нравно уређени те моху проузроковати и правые последние, што значи, да моху бити и третирани као правые појаве. ( 12 ) Од тих односа треба разликовати, као што смо видели, све оне односе хсоји настају у реалном животу и код којих ма на који начин непосредног учествује и општи друштвехих интерес односно нешто, што представља барем део суштхше тот хштереса. Природно je, да мора тај интерес имати свох носиоца, као што je природно да постоје носиоци различитих друхих личхшх, посебних или заједхшчкнх хштереса. 2. Појам опште или опште друштвене користи долази до израза, кахсо смо већ видели, као најчистији у друштвеним целинама (друшгвеним заједхшдама) различитих хлобалхигх друштава. Y модерној доба глобална друшхва а тиме и заједнице, из којих се она састоје, орхашхзовахха су као државни организмы, који домхширају и над производним и осталим стваралачким радом појединаца и њихових организахџхја као што доминира и над похгудом хьихових производа и осталих добра те користи тржишту или непосредно појединцнма. (То дејство постаје упркос томе што се оне алххментирају од резултата производнох и осталох стваралачкох рада и што хьихово постојахве од тог рада зависи.) Ради тога долази појам ошнте друштвене користи у модерном друштву до израза у оној садржини те у оној структури, која уједно одховара и елементима који су иманентни суштини државног оргашхзма. Y првом реду треба поменути са тим у вези особехюсти државног правнох система као и система државне власти. Y држави појам општа друштвена корист у образложеном смислу значи материјални a уједно и садржхшсхах супстрат за одговарајући правни, појам, то значи, да je

(12) C.H.UIe: Vennaltungsgerichtsbarkeit , Köln—Berlin 1960, стр. 72 in 73.