Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

656

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

долази и до формирања кривичнопроцесних односа измеБу главних кривичнопроцесних субјеката и других кривичнопроцесних учесника (нпр. сведока и вештака), као и измеБу самих кривичнопроцесних учесника у току кривичног поступка. Тако се појављује нзвесна вишестраност кривичнопроцесног односа која се са становишта главних кривичнопроцесних субјеката и њихових функција слива у тространи кривичнопроцесни однос. 13. Против учења о кривичнопроцесном односу истиче се да кривични поступак није у читавом свом току кривичнопроцесни однос, найме да странке нису стално у овом односу. Ово се заснива на тврђењу да страйке нису у могућности да расправљају о кривичној ствари, већ да се ствар решава и без њиховог учешћа. Тежиште приговора je да односа нема код покретања кривичног поступка и у истрази, найме у претходном кривичном поступку. Аа би се обеснажио истакнути приговор потребно je осврнути се на неке одлике кривичног поступка, а посебно се задржати на фазама над којима лебди знак питавьа кад je реч о постојању кривичнопроцесног односа. Приликом овог осврта као и уопште код читавог излагања имамо пред очима југословенски кривични поступак. Кривични поступак као правно регулисано кретање унапред, помоhy кога има да се оствари кривичнопроцесни задатак, одликује се унутар себе одређеном динамиком. Ова динамика нашла je своју општу структуру и правни израз у кривичнопроцесном односу. Дакле, приговор који je изнесен погађа особености динамике појединих фаза поступка. Приликом разматрања ове проблематике целисходно je поштовати однос измеБу општег и посебног, као и измеБу крајњег и непосредног задатка у поступку. Уопште узев, динамика претходног кривичног поступка има пред собой у оквиру кривичнопроцесног задатка да утврди вероватноћу постојања односно непостојања кривичне ствари и да тако омогући даљи кривични поступак или да доведе до његовог обустављања. Ни у једном случају нема места утврБивагьу истине и пресуБеньу кривичне ствари. Ово последнее je задатак главног кривичног поступка. Овако одреБенн непосредни задачи претходног и главног кривичног поступка, што значи с одреБеним варијацијама и њихових фаза, условљавају динамику њиховог кретања. Покретаље кривичног поступка има да реши питанье основаности самог покретања, а истрага да пружи потребне материјале како би се довела одлука да ли ће се подићи ошужница или Бе се обуставити поступак. Силе ко je делују у поменутим фазама поступка изражене су у процесним правима и дужностима суда и странака и представљају у акцији однос правила њиховог понашаньа у поступку. ОвлашБени тужилац и окривљени су према слову закона странке у поступку и имају пуну слободу акције, а под одреБеним условима у могуЬности су да учествују и у заседањима суда. Посматрајући кривичнопроцесни однос независно од фонда кривичнопроцесних права и дужности субјеката треба истаБи да он може имати патентны и отворены вид. О латентном виду говоримо кад имамо на уму дужност суда и других државних органа који учествују у поступку да с једнаком пажњом испитују и утврБују како чињенице које терете окрив-