Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

цроцесуалиста није у могућности да пође даље оД феноменолошког сагледавања појединих акдија и противакција кривичнопроцесних субјеката, те je њему и видљив само кривични поступак као скугшна већег броја кривичнопроцесних односа. Правилно решење овог спора мора се потражити у светлости социорационално-динамичког схватања поступка, код кота je одлучујући рационални интерес друштва и сам поступак како у кьеговом кретању тако и у највишој синтези. Рационално je стално црисутан кривичнопроцесни задатак и његово нужно оствареље у свакој кривичној ствари на темељу прихвађених кривичнопроцесних принципа. Овај рацио представља црвену нит јединства кривичног поступка од почетка до краја и чини поступак једним и јединственим кривичнопроцесним односом. Његовим посредством отклања се опасност „да се од дрвећа не види шума”. Но, исто тако остаје и чињеница да аналитика овог једног и јединственог кривичнопроцесног односа открива низ појединих кривичнопроцесних односа, који се сливају у основни и јединственн кривичнопроцесни однос. На овоме почива и став о кривичном поступку као једном и јединственом кривичнопроцесном односу. 12. Код кривичнопроцесног односа као једног и јединственог у кривичном поступку поставља се и питање о његовој двостраности, тространости и вишестраностя с обзиром на субјекте који га формирају, найме који учествују у њему. Теорија кривичног процссног права познаје више ставова који су и одговор на поставлено питање. Заједнички ослонац ових ставова je поштовање главних кривичнопроцесних функција, њихове одвојености и положаја субјеката у њиховом вршењу. Тако долази до изражаја учење о двостраности и тространости кривичнопроцесног односа, док je схватање о вишестраности (свестраности) кривичнопроцесног односа претежно ослобоБено везе с главним кривичнопроцесним функцијама, те има енциклопедијски (збирни) карактер. Y оквиру схватања о двостраности кривичнопроцесног односа разликују се две варијанте. Према једној, кривичнопроцесни однос постоји између тужиоца и окривљеног, док je суд ван овог односа и налази се према странкама са задатком да на основу њиховог расправљања пресуди кривичну ствар. Y другој варијанти кривичнопроцесни однос се образује на једној страни измеВу тужиоца и суда, и на друга ј измеВу окривљеног и суда, с тим што у резултату суд одлучује о кривичној ствари. Поредећи ова схватања са великим системима кривичног поступка, прва варијанта припада акузаторском кривичном поступку, а друга инквизиторском кривичном поступку. Ученье о тространости кривичнопроцесног односа казује да се однос образује измеВу кривичнопроцесних странака и суда као и кривичнопроцесног суб јекта, као и измеВу самих странака (тужиоца и окривљеног). Овде смо пред схватањем с којим се по правилу срећемо у савременом систему кривичног поступка. Характеристика овог и оваквог кривичног поступка састоји се у томе да странке у њему не само учествују путем оптужбе и одбране већ и расправљају о кривичној ствари, док суд са своје стране активно доприноси расветл>авању ствари и својом одлуком коначно и правоснажно решава кривичну ствар. Но, неопходно je истаћи да

655

ПОРАМ РАДЊЕ И ПРАВЫЙ ОДНОС Y КРЙВИЧНОМ ПОСТУПКУ