Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

748

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ривали одређени циљеви. Међутим, ваља уочити, што није спорно ни у капиталистичком ни у социјалистичком друштву да je обезбеђење општег интереса циљ јавне управе и да je овај циљ утврђен одреВеним друштвенополитичким системом и задовољењем свакодневних потреба условљених одређеним друштвеним стандардом. Што значи истовремено, да ће у капиталистичком друштву јавна управа одговарати с једне стране задовољењу циљева капиталистичког друштвено-политичког система и с друге задовољењу свакодневних људских потреба одређене друштвене средине. МеБутим, циљ јавне управе у социјалистичком друштву je обезбеВење социјалистичког друштвено-политичког система и задовољење свакодневних људских потреба које одговарају степену развоја одреВеног социјалистичког друштва. Нема сумње, да je независно од друштвено-политичког система општа еволуција права за све цивилизоване земље идентична код свих народа који су достигли исти степей развитка. Према томе, упорно бранећи социјалистичку концепцију можемо објективно указивати на мане и недостатке управе у капиталистичком друштву али имајући у виду и ошпте познату чшьеницу да многе тековине из капиталистичког друштва могу бити корисне и у социјалистичком. С тога у теорији социјалистичког управног права не би смело бити места догматиком приступу излагања. Тако се, на пример, објективно не мол/ ни сви „административисти” у капиталистичким државама стрпати у људе који „игноришу правна начела у државној управи” и „оправдавају управну произвол>ност”. Таквим смелим али и произвољним тврдњама теорија социјалистичког управног права неће бити обогаћена већ само осиромашена. Независно од ових начелних примедби, ко je се односе само на нека излагања у књизи, уџбеник je богат многим теоријским концепцијама о неким основним институтима совјетског управног права, с тога може бити од велике користи за упознавање теорије совјетског управног права, посебно што није писан дескриптивно већ je наглашен теоријски прилаз сагледавању појединих института совјетског управног права. То и даје посебну вредност овом уџбенику јер упознаје читаоца са многим и различитим концепцијама совјетских правника које се у делу анализирају, критикују или бране са тежњом да се синтезом стваралачки утврди одређена концепција совјетског социјалистичког управног права.

Д. Ћ. Денковић

Петко Стайнов, ЗАЩИТА НА ПРИРОДАТА (ПРАВЫЙ ИЗСЛЕДВАНИЯ). Издателство на Българската академия на науките, София, 1970, 395 стр. Академик и професор др Петко Стајнов, истакнути професор Управног права на Правном факултету у Софији, већ давно je својим многобројним делима стекао велики углед и изван своје земље. Још пре para видно je утицао на развој управног права у Бугарској а после рата и даље доминира његов благотворан утицај на развој теорнје социјалистичког Управног права у његовој земли. Његова најзначајнија дела од пре рата као на пример „Административное правосъдие” (1936), „Чиновническо право” (књ. I—II 1932—1934) и „Le fonctionnaire«’ објављено у издању Института за јавно право у Паризу (1933) обезбедила су му место у врхунским редовима административиста не само у његовој земљи већ и у осталим европским земљама. После рата академик Стајнов продужује своје дело и неуморно проучава и расправља о сложении проблемима социјалнстичког управног права објављујући многобројне чланке монографског