Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

747

ПРИКАЗЫ

Г. И .Петров истине да и друштвена управа практично остварује задатак изградње комунистичког друштва. Проф. Г. И. Петров истине да je „социјалистичка државна управа нови, виши тип државне управе који одговара циљевима и задацима изградње комунизма. Пошто je по својој прнроди социјалистичка, она се начелно, из основа разликује од државне управе у експлоататорском друштву односно у савременом капиталистичком друштву” (стр. 9). Ту се истине да управа у капиталистичком друштву „има све већу реакционарну улогу" и да се с друге стране у капиталистичком друштву користи демагогија, буржоаски реформизам, опортунистичка идеологија и политика која „постојано тражи нове методе како би рушила раднички покрет изнутри покушавајући да га „интегрира” у капиталистички систем". Y томе се, према писцу, одражава „угњетавајућа функција” у капиталичком друштву (стр. 9 —10). С друге стране, писац истине да у „социјалистичком друштву нема антагонизма између лјгчног и општег интереса” јер ~социјалистичка држава у целокупној својој делатности произилази из њеног хармоничког састава” (стр. 10, стр. 46). Y уџбенику се још истине да: „буржоаски административисти главке своје напоре чине да оправдају управну произвољност. Они игноришу правна начела у државној управи, одричу нормативни карактер права или умањују значај правних норми. Многи амерички правниди, на пример Йвелмен, узимају право као фактички одраз понашања службених лица, оправдавајући самим тим безграничну произвољност америчке полицијске државне машине, заснованој на терористичким методима управљања, којима све чешће и чешће прибегава десна буржоазија”. Даље се у уџбенику још на пример наводи: „у капитадистичким земљама активно се пропагира „теорија слободне оцене” службених лица, чији се смисао своди на то, да je службенику и полицајцу дозвол>ено све да чини чиме може угодити владајућој буржоазији. YnpaßHa делатност, по гледишту многих буржоаских административиста, дужна je да се заснива не на закону, него на одговарајућем „здравом разуму и јасном смислу” (стр. 53—54). Наведени уцбеник je иначе пун извесних теоријских концепција које могу бити од интереса не само за изучавање совјетског управног права већ и од утицаја за развој теорије социјалистичког управног права уопште. Али и поред ове одлике штета je што je на одређеним местима, кад се осврће на упоредно право, посебно буржоаско, тако догматик и оштар у оцени извесних правних институција које постоје у управном праву и капиталистичких и социјалистичких држава. Нити je социјалистичко друштво ослобођено антагонизма између појединачног и општег интереса, нити je социјалистичко управно право потисло дискрециона овлашћења јер и у капиталистичком као и у социјалистичком друштву службена лица имају некад на основу закона и овлашћења да одлучују слободном оценом имајући у виду да поштују начело законитости односно да не прекораче овлашћења нити да их злоупотребе. Нема сумње да у капиталистичком друштву управа и право штити капиталистичко друштво као што и у социјалистичком друштву право и управа штите социјалистичко друштво. V уџбенику совјетског управног права који je објављен 1967. године под редакцијом проф. А. С. Лунева био je дат преглед упоредног управног права. Овај преглед није био потпун јер из неких разлога, можда и догматских, ннје приказано југословенско управно право, посебно управни спор, али je дат преглед ие само упоредног управног права социјалистичких држава (Мозохина А. Г. 543—567) вей и капиталистичких држава (Куфакова Н. А. 568 —586) и то на објективан начин иако се истовремено у целом уцбенику па и у овом делу упоредног приказивагьа упоредног права могла уочити одлучност у истицању одлика совјетског управног права. Нема сумње, да се свака управа, било у капиталистичким или социјалистичким државама, одражава у управљању извесних делатности како бн се одређеним правним актима или материјалним операцијама оства-