Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

других аката скушптине, дају предлоге за утврВивање политике скупштине као и за доношење њених аката, доносе одре Вена нормативна акта, утврђују опште смерниде за рад органа управе и врше друге политичкоизвршне послове; четврто, скупштине образују органе управе. Они извршавају законе, друштвене планове и друге акте скушптине, спроводе утврВену политику, прате стање у одређеној области, организују и врше одређене службе, решавају у управним стварима, врше управни надзор и друге управне делатности, припремају акта и врше друге стручне послове за скупштину и њене политичко-извршне органе; пето, судску функцију у Републици врше судови. На овим уставним поставкама се у протеклом периоду (почев од 1963) развио и учврстио скупштински систем како у сфери организације Републике, тако и у осталим друштвено-политичким заједницама на територији Републике у покрајинама и у огаптинама. 2. Y остварењу концепције скупштинског система Републике утврВене у поменутим поставкама дошла je до изражаја једна основна тежња. Она je дошла до изражаја како у самом Уставу СР Србије од 1963, тако и у пракси која je уследила. То je била тежња да се доследније оствари поставка о Републичкој скупштини као највишем органу власти и органу друштвеног самоуправљања у Републици. Реч je о тежњи да се што више ојачају положај и улога Скупштине у систему. Она се испољила, најпре, у извесном проширењу надлежности Републичке скупштине, при чему je посебно значајно чвршће сједињавање нормативне функдије у рукама Скупштине. Даље, поменута тежва се исполила и у појачаној активности Скупштине у вршењу њене политичко-директивне функције, а затим и у тешњем везивању републичких органа управе за саму Скуггштину. МеВутим, као што Be се то касније видети, не може се оспорити чињеница да je у протеклом периоду Републичко извршно веће имало изражену улогу и поступно фактички јачало свој положај у систему. 11. Y складу са утврБеним ошптим поставкама скупштинског система, Ycraß СР Србије од 1963. je квалификовао Републичку скупштину као највиши орган власти и орган друштвеног самоуправлагьа а у оквиру права и дужности Републике. Такав њен положа) у систему Републике Устав je обезбедио како концентрисањем функција и ширином надлежности, тако и одговарајуВим односом са другим органима Републике (политичко-извршним и управним). 1. Y погледу функција и надлежности Републичке скупштине, коју Устав одреВује као основног носиоца права и дужности Републике, од изузетног значаја за њен Уставом утврВени положа) и остварење скупштинског система je, пре свега, концеитрисање нормативне функције у њеним рукама. Поред овлашВења да одлучује о промени Устава Републике, публичка скугаптина доноси законе и даје њихова аутентична тумачења, а у њеној надлежности je и доношење друштвегшх планова Србије, републичхсог буџета и републичког завршног рачуна. Ради сагледавања стварног учешВа Републичке скупштине у вршег н>у нормативне функције вала истаВи да се и други органи Републике

667

TP, ЛАН nOKYÜIÀJ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУШПТИНСКОГ СИСТЕМА