Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

651

ПОЈАМ РАДЊЕ И ПРАВЫЙ ОДНОС Y КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Несумнива je далекосежна повезаност и условљеност између кривичнопроцесних односа и кривичнопроцесних радњи. Напоредо са социорационалним прилазом кривичном процесном праву- и остављањем по страни природнонаучног посматрана овог права долази до изражаја и динамично схватане кривичног поступка које омогућава право сазнање кривичнопроцесних појмова, института и структура у њиховом кретању. О поступком кретању унапред говори већ само етимолошко значење поступка, који je као кривични правно регулисан од његовог почетна до скончања, найме до решена кривичне ствари. Појмови, института и структуре у нему нису дата у стану мирована нити су окаменени; они су у покрету и изложени су прилагођавану фазама и ситуацијама поступка, као и непосредним задацима у сталној тежни за остваренем коначног кривичнопроцесног задатка. Тако je пред нама динамика света у поступку и једна особеност мишљена кад je реч о разматрану и решавану кривичнопроцесне проблематике. 6. Социорационално-динамично схватане указуј е веома одређено на суштину и садржај кривичнопроцесних појмова, института и поступка, те тако чини оправданим истицање процесног мишљења као прилаза и пута сазнана кривичнопроцесне проблематике и решена кривичнопроцесних питана. Са процесним мипьъенем се не показује тежна за посебном логиком, већ се само изражава нужност за одговарајућом применом закона логике да би се остварило свестрано и потпуно сазнане у кривичном поступку. Особеност овог мигшьена je свакако у првом реду у томе што оно савлађује сазнане појмова, института и поступка у ниховом кретану и што je дужно да их одреди у овом кретану, имајући стално на уму и нихова мењања у овој динамици. Оно што ангажује ово мишљење јесу и путеви сазнана реалних друштвегшх садржаја који испуњавају кривичнопроцесне појмове, институте и поступай у оквиру правних одредница. Процесно мишљене не сме да се одвоји од стварног живота, ако хоће да одговори своме задатку. Разоткривајући потребне садржаје, оно je упућено не само на правно регулисани поступак већ у неговом оквиру и на све методе реалистичко-хуманистичког сазнана. Ово последне треба да истакне да процесном мишљењу нису допуштене од живота одвојене апстрактне и произвољне конструкције, као и да нему није дозволена примена средстава и поступака који вређају достојанство човека и угрожавају иегову личност и слободу. Уносећи ово и овакво мишљење у облает кривичног процесног права налазимо се пред једним реалистачко-хуманистичким позитивизмом, који je у условима југословенског друштва -државе руковођен научним материјализмом. Код процесног мишљења процесуалиста користи и истраживана и излагана свих дисциплина ко je доприносе расветљењу ваиших чиненица и околности у кривичном поступку. Примера ради могу се навести социолошка и криминолошка истраживана појединог кривичног случаја, психолошка и психијатријска проучавана личности, криминалистичка истраживана релевантних чиненица и др. Тако je процесуалиста у своме раду и закључцима напоредо са процесним мишљенем суочен и са бројним и веома сложении путевима сазнана.