Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

708

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одредбе које се могу утврђивати законом, оппггам актом даваоца стана односно општим актом стамбеног предузећа. Међутим, и у Преднацрту je задржана једна ранија нелогичност да према члану 37. (раније члан 55. Закона), ако се лице коме je стан доделен без оправданог разлога не усели у стан у року од 30 дана од дана закључења уговора, он губи право на коришћење стана, не рачунајући потребно време за припремање стана на коршпћење. Противно правној логици овде се губи право на коришћење стана, као есенцијално овлашћење станарског права, ако се не усели у стан у року од 30 дана од дана заклучења уговора, иако je према цитираном члану регулисано да се станарско право стиче даном законитог уселења у стан. Апсурдно je да се неко право губи join пре него што je стечено. PI без ове одредбе давалац стана на коршпћење може тужбом суду тражити да суд утврди да се лице коме je стан доделен (не носилац станарског права, jep то пре уселења није ни могло постати) није у предвиђеном року уселило у стан, да затим тражи продају стана како би са станом могло дале да диспонира. Планом 3. Преднацрта установлава се дужност даваоца стана на коришћење да донесе општи акт о давању стана на коришћење, с тим што je већим делом дата обавезна садржина таквог акта: да се ним утврbyjy као услови давања стана на коришћеље ред првенства при давању стана, услови под којима носилац станарског права може давати стан подстанарима, услови под којима носилац станарског права може стан користити за обавлање пословне делатности, услови под којима се може извршити преселење радника у одговарајући стан којим се битно не погоршавају његови услови становања и услови за раскид уговора о коришћењу стана када носилац станарског права раскине радни однос пре рока датог у писменој форми приликом ступања на рад. Ово стога што je врло честа појава да радници који добију стан у једној радној организацији напуштају ту радну организацију односећи собом и стан и крњећи стално углавном оскудне стамбене фондове на тај начин. Као што се види, велики број питања je сада препуштен регулативи даваоца стана на коришћење, док je то раније било регулисано савезним законом. Најважније je да сада лице ко je сматра да je давањем стана на коришћење другом лицу повређено његово право одређено општим актом даваоца стана на коришћење, може да поднесе тужбу суду са одређеним тужбеним захтевом: да му давалац стана у одређеном року да на корншћење тај им други стан и то одговарајући, као и право на накнаду штете која je тужиоцу нанета повредом његовог права. Тужба се подноси у року од 30 дана од дана сазнања о давању стана на коришћење, односно најкасније у року од 90 дана од дана уселења другог лица у доделена стан. Мислим да ова последња одредба о року од 90 дана од уселења изазива правку несигурност лица коме je стан доделен и који се у стан већ уселио, па би требало оставити само онај први рок од 30 дана од дана сазнања. Насупрот оваквом регулисању, планом 38. Закона, у ставу 4. регулисано je да се против решена донетог по приговору не може покренути у овим стварима ни управни ни судски поступак. Сада je у овој осетли-