Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

710

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мљивања станова у приватно] својини. Даље, отказ уговора о коришћењу стана се може дати носиоцу станарског права и кад он и чланови гьеговог породичног домаћинства који су заједно са ним становали у стану престану да ненаменски користе стан непрекидно дуже од 6 месеци односно годину дана. Сматраће се да стан није нскоришћен наменски и у случају када носилац станарског права само повремено навраћа у стан као и у случају када цео стан издаје на коришћење подстанарима, или кад цео стан користи лице које није члан породичног домаћинства. На ова] начин ће се спречити да носилац станарског права потврђује своје право само формалним повратком у земљу сваких 6 месеци односно сваке године и на та] начин годинама стан не користи наменски а убира велике приходе од вьега. Ипак, мислим да се овде није водило рачуна да ли je радник у иностранство упућен, да ли je отишао „по потреби службе” или не. Не можемо раднике који су упућени или су по „потреби службе” отишли у иностранство да доводимо у ситуацију да по повратку у земљу немају ни основни стандард стан. Оставити да радне организације својим општшм актом регулишу овакве ситуације, чини се да није у овом моменту пожељно, jep je претежнији друштвенн интерес. Појачана су права радних организација да могу охказати стан радпику који je при занивању радног односа добио стан а затим самовольно напустио радну организацију, или буде осуђен због кривичног дела, па му престане радни однос „по његовој молби или захтеву”. Овај последњн случај није по стилизацији усклаВен са Основннм законом о радним односима који овакав начин престанка радног односа не дефинише, na je употреблена по грешна терминологија. Наиме, члан 100. ОЗРО-а („Сл. лисп СФРЈ” број 12/70), прописује да раднику може да престане радни однос и да иступи из радне организације, под условом да о томе обавести радну заједницу. и да остане на раду онолико времена колико je то ошптим актом прописано, од дана саопштења своје намере. С друге стране, сопственшщ „неуселених станова” на којима друга лица имају легално станарско право, имају само голо право својине и доведени су сада у бољи положај. Према подащгма, у Србији има 120.000 до 150.000 станова чији власници у њима не станују а многи од њих живе у тешким стамбеним приликама. Чланом 54. Преднацрта, предвидено je да сопсхвеник може тражити испражњење своје породичне стамбене зграде и стана, ако носиоцу станарског права даје у замену стан који одговара и задовол>ава потребе носиоца станарског права и чланова његовог породичног домаћинства. Суд може усвојити тужбени захтев за испражњење стана и у случају када сопственик понуди у замену мањи стан који задовољава потребе носиоца станарског права, затим ако носилац станарског права остварује економску корист издавањем стана подстанарима или га користи за обављање пословне деланности. Досада je сопственик био дужан да обезбеди други одговарајућн стан, што je у стамбеној оскудици било врло тешко, поготово што je одговарајући стан значио и исту површииу. Треба такође имати у виду, с друге стране, да су многи од ових сопственика својину стекли по далеко нижој цени од прометке вредности. Сопствеиику се такођс даје право да слободно располаже испражњеним сустанарским делом стана.