Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

745

ПРИКАЗИ

академик Г. С. Поспелов препоручује jep je у њој осветљено низ важних проблема управлана као и проблема у вези са доношенем одлука. Изричито се истине да ће „совјетски читалац несумњиво имати користи од читања ове книге, одабирајући све оно што се може применит под натим условима” (стр. 13).*Сви ови преводи америчких дела по својој садржини могу бити од користи за јутословенске читаоце а посебно за оне који ове книге теже могу читати у оригиналу.

Д. Б. Денковић

КУРС ДЛЯ ВЫСШЕГО УПРАВЛЕНЧЕСКОГО ПЕРСОНАЛА. СОКРАЩЕННЫЙ ПЕРЕВОД С АНГЛИЙСКОГО. Издательство „Эколомика”, Москва, 1971, 806 стр. Ово je дело први пут објављено у Сј единении Америчким Државама 1964 а друго неизменено издање 1967. године. У оригиналу има шест кгьига али je у Совјетском Савезу објављена у скраћеном издању. Вала одмах нагласити да je овај превод „Курса за виши руководећи кадар” и од стране научног редактора овог изданьа др. В. И. Терешченка (В. И. Терещенко) у предговору означен као најауторитативније дело у области ове врсте које je објавлено у Сједињеним Америчким Државама (стр. 5). Y предговору руског издања се истине да материјал изложен у америчком издању није доволно систематски распоређен; да у многим деловима книге има разних гледишта о истим проблемима jep je у Шlсању овог курса чествовало више писана. Међутим, у предговору руског издања се истине да су амерички редактори изричито подвукли да су тежили да избегну опасност која се увек појавлује при анализи метода управљања а найме тенденцији да се апстрактним принципима замагли стварност управлана у пракси. С тога су амерички редактори и подвукли „намерно смо свели теорију до минимума, претпоставлајући томе да наша излагања усредсреде пажњу на то ко постаје руководилац, како се постаје руководилац и зашто постоје руководиоци.” (стр. 5). Y предговору руског издања редактор истине да дело у оригиналу на енглеском језику има мало научиих определена и да се осећа класна суштина науке о организации и управлзању. Мейутим, редактор истине да je join В. И. Ленин више пута подвукао да „никако није зазорно и цикада се не би требало стидети или бојати да се користи вековима нагомилано искуство капиталиста и да je с тога неопходно узети из њега све што може допринети изградњи нашег система”. Y том духу je, истине редактор руског издана, В. И. Ленин подвлачио joui 1923 године да je потребно расписати конкурс за састављане уџбеника о организации рада и посебно руководећег кадра, упозоравајући да ако нико у земљи није у стану то да учини да се тада одмах преведе више иностраних уцбеника (стр. 6). А?жећи се ових начела, начни редактор руског издана je скратио америчко издане и поделио га у три дела: Први део обухвата „Образоване руководећег кадра и побољшане ЧРавних служби”; Аруги део „Руководиоци и производна”, по мишљену руског редактора „садржи много општих правила која могу бити хшришћена независно од социјалног система друштва”. Трећи део посвейен je организации послована у коме се излаже о ефикасности америчког бизниса. Преведен je и део о организации финансијске делатности, о правним проблемима бизниса и део са саветима који су наменени руководиоцима како да што боље одговоре својим задацима. V заклучку свог предговора др В. И. Терешченко истине да наука о организации и управлану у целини има задатак: да прошири видик сваког руководиоца у области управлана; да га информише о различитим