Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

779

НЕОБЈАВЉЕНИ НАЦРТИ УСТАВА Y СРБИЈИ

хију y којој ће наследии кнез имати доминантну улогу); организацију судства и административно-територијалну поделу Србије. По њему, организм ција и систем судства не одговарају духу земље и потребама народа. Такође, подела Србије на седамнаест округа изискује значајна материјална. средства, стога он предлаже смањење броја округа. Уставна материја у овом Нацрту распоре Вена je у неколико глава.. Прва глава носи наслов: Политична права књажевства Србије, друга глава ГраБанска права Србаља и трећа Централно правленије са посебним одељцима о кнезу, Државном већу и Совјету. Y првој глави одре Вен je однос Србије према Порти, имајући у виду одредбе меВународноправних аката и хатишерифа који су регулисали положај Србије. Y другој глави истакнути су неки општи политички принципи буржоаске демократов као: једнакост граВана пред законом, законитост, право приватне својине, досгупност свих државних звања, слобода вероисповести, неговање своје културе и др. Посебно je интересантна трећа глава, јер систем власти предвиВен овим Нацртом у великој мери ce разликује од ранијих нацрта и дотадаппьих српских устава. Настојећи не само да постигне равнотежу измеВу кнеза и Совјета већ да истакне у први план кнеза као уставног монарха, Матија Бан уводи Државно веће као нови орган са жел>ом да сманьи улогу Совјета као органа власти. Кнез je по овом нацрту са четири попечителе (иностраних, унутрашњих, правосудних и просвете и финансија) врховна извршна власт. Он као врховни извршни орган власти поставља и отпушта попечитеље као и све земал>ске чиновнике. Н>ему, такоВе, припада право да премешта, пензионише, даје чинове и награде чиновницима (није могао премештати чиновнике из једне струке у другу). Врховни je командант оружаних снага. Законодавну функцију дели са Земал>ским совјетом (нови назив за Совјет). Он потврВује законе и уредбе а у случају нужде може у споразуму са Државним већем донети неко привремено решење и о томе известити Земаљски совјет, како би овај то узео на претресагье и решенье. Кнез има право предлагања нових закона Земаљском совјету. Посебна процедура je предвиВена уколико Земаљски совјет иншщра доношење закона. Тако на пример, уколико се кнез не сложи са предлогом закона, Совјет неће моћи предузети исти корак пре истека три месеца и без претходног споразума са Већем. Кнез проглашава законе а има право „умекшавања и помилована; ово последнее изузима се у зваиичним преступленијама”. Земалзски совјет je претежно законодавно тело. Некад има улогу највишег контролног органа, а некад врши судску функцију кад решава. по тужбама које Државно веће подноси у случају прекорачења овлашћења од стране управних органа. Уосталом, предлагай Нацрта je такстативно набројао питања која би Земал>ски совјет разматрао и то су: претресагье и састављање закона које кнез предложи; доношегье уредби; претресагье и одобравагье пореза и свих приреза које предложи Државно веће. Перед тога, Совјет расправл.а и одобрава предлоге о материјалиим трошковима државних органа на које je Државно веће претходно пристало. Совјет врши преглед и оверу свих трошкова које државни органи имају у