Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

778

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Доласком уставобранитеља на власт 1842. године уставна криза није решена. Уставом од 1838. односно многим његовим одредбама није био задовољан ни нови кнез Александар КараВорВевић а донекле ни сами уставобранитељи. Кнез Александар није био без политичких амбиција, али одредбе Турског устава о положају кнеза које су остале непромењене нису отварале перспективу, нити су му давале шансу за већи утицај на политички живот у Србији. Y том светлу треба посматрати и неке нове уставне надрте који су настали за време уставобранитеља, (очигледно правље1Ш по налогу кнеза Александра КараБорБевића) a којима je заједничко да садрже многе одредбе о знатно повољнијем положају кнеза у односу на претходни Устав од 1838. године. Уставобранитељи, пак, нису били спремни да у потпуности следе политички курс који би Александар самостално водно. Они су, напротив, хтели таквог кнеза преко којег су могли остваривати своје политичке амбиције, зато су политички сукоби у овом периоду били обојени таквим стремљењима. За време уставобранитељске владе тј. од 1842 —-1858. сачувано je неколико нацрта уставног уреБења Србије досада необјавњених. Спомињемо нацрте Матије Бана ( 8 ), и Франье Заха (»). Нацрт Матија Бана потиче из 1846. године. Он нема карактер формалист уставног нацрта већ садржи његова размишљања о будућем уређењу Србије. Текст овог нацрта упућен je кнезу Александру КараБорВевиЙу и носи наслов „О устројству владе и земаљске управе”. У вводном делу овог текста изнете су ауторове замерке и примедбе на Устав од 1838. „Довољно je малим вниманием садашњи Устав Србије прочитатн нише Матнја Бан кнезу за увернти се да je нети неследствен противоречии у многим тачкама неопределитељан и кадар да власти у непрестаном трвенију одржава.” Основне иегове замерке на Устав од 1838. односиле су се на положај кнеза и Совјета (он се залаже за уставну монар-

(8) Матија Бан рођен je 1818—1903. у Петровом Селу код Дубровника. Био je веоыа образован човек. Студирао je филозофију и педагогију, а имао je п правно образована. Припадао je и фраљевачком реду, али je после неко'ико година ястушю. Y Београду je од 1844. године, а годину дана касније постао je ваегштач кћерке кнеза А. Карађорђевића. Као поверл>ив човек српске владе обавл>ао je низ полузваничних дипломатских мисија. Био je професор на Београдском лицеју и Војној академији. После пада Карађорђевића изгубио je службу коју je убрзо доласком Обреновића поново добио. За време друге владе Михаила Обреновића био je против либералке интелнгенције и дао охрабрења конзервативцима у низу чланака који су објавл.енн у Српским новинама. По речима Слабодана Јовановића, Матнја Бан je био клернкални и преплашени конзервативац. Ужасавао се не само револуције већ je „демократија эа њега значила одсуство друштвене дисциплине, разузданост гомиле, анархистичке тежње и револуционарни бес". Сл. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила Обреновића, Београд 1903, 53—58.

(в) Фраlьа Зах (1807 —1892) завршио je Правый факултет у а 1828. године студиpao je војне науке у Француској. У Београд je дошао 1843. као емисар кнеза Чарторнског, ради послова пољске емиграције после угушеног пољског устанка 1831. у коме je и сам учествовао. Y Србији je стекао војну каријеру. Бпо je не само генерал већ и управник артпл>ерпјске школе, обављао je дужност министра војног и начелника генералштаба и бно први ађуташ кнеза. Иако дипломирани правннк, био je један од првих војних стручњака који je ударно те;мел>е стручпом војном образовању у Србији. Светоандрејска скупштипа 1858. огласш\а je Фрагьу Заха за народног непријател>а и протерала га из Србије. И поред тога Зах je поново био y Србији и заузимао највише војне положаје у разним војним и војно политичким мисијама. Међ\тим, Зах иако војни стручњак, као дгшломирани правник учествовао je у нзвесној мери и у политичком животу Србије и чак припремио изложены Нацрт устава.