Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ступка за доношење закона, (б) поступка доношена буџетских закона; (в) посебних поступака за доношење закона. Y односу на рад француске Народне скупштине наводе се као интересантна и следећа питања; правила везана за парлалгентарну контролу (интерпелације; изгласавање и поставл>ање питања поверена влади; кривичноправна одговорност председннка Републике и чланова владе и сл.). Велика Британија Сва правила о раду Парламенту у Великој Британији, могла би се груписати у неколико трупа. Прва трупа правила односи се на ток заседања (време у коме Парламент заседа, дневни ред, одлагање заседања, закључивање расправе и сл.). Друга трупа правила се односи на поступай доношења аката и начин одлучивања у Парламенту. Четврта трупа правила се односи на правила понашања и одржавање реда на заседану. Пета трупа се односи на помоћна и радна тела Парламента. Шеста трупа одредаба односи се на међусобне односе Парламента и владе. Немачка Савезна Република Председник, потпредседници и за писничари; избор савезног канцелара; посланичке трупе; Сенат стараца; права и дужности посланика; начин рада и одржавање реда на седницама; помоћна радна тела (одбори и комисије); интерпеладије (велике, мале и вербалне); молбе, петиције и извештаји комисија; извршавање одлука и акта која се доносе ради извршетьа и спровоБена одлука; представл>ан>е Парламента измеВу два заседања; дневни ред; место и задаци повереника за народну одбрану. Италија Први сазив; овлашћење председника; контрола избора; парламентарне трупе; сталне комисије и нытхова делатност; заседане и одржавање реда на заседатьу; процедура доношења закона; гласање; предлог и процедура везана за доношење уставног закона; молбе, питања, интерпелације и иницијатива; парламентарне делегације; записници; канцеларија секретари] ат. И овако кратак и летимичан поглед проблема и питана која je аутор у својој збирци обрадио, довољан je да би се уочили сви квалитети овако сакупљеног материјала. Збирка je, несумњиво, допринос упоредноправном изучавању рада и функционисања највиших представшгчких тела већине неточно и западноевропских земаља. Анализом низа различитих решења свих питања у пој единим земљама аутор долази до одређених закл>учака. Са једне стране, он указује на одре Вена заједничка решена, са друге, пак, уочава тамо где су решена различита, нихове поједине предности односно недостатке, и указу] е на могућа бол>а решена. Овако савесно сакупл>ен и делимично обраБен изворни матери] ал корисно може послужити и за шире научне анализе и теоријска уопштавана.

Маријана Ивковић Пајванчић

Томица Никчевић: ПОСТАНАК И ПОКУШАЈ ПРЕРАДЕ ГРАБАНСКОГ ЗАКОНИКА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ (одељење друштвених наука Српске ака.демије наука и уметности, Споменнк CXIX, нова серија 21, пн. 126, Београд, 1971) Данае, када још увек нису кодификоване неке најважније гране иашег грађапског права, од интереса je свака научна публикација која питање кодификадије у овој области третира и са историјскоправног становишта. Једна од најважнијих законодавних акцнја у Србији у прошлом веку фиксирана je на страницама ове публикадије на продубл>ен и аналитички начин, поред тога што je, такође, прегледно изложен и историјат ове наше значајне кодификације. Овај рад се стога, по многим својим добрим особинама, посебно истине у обимној литератури о Грађанском законику Кнежевlше Србије из 1844. године. Из подробпих анализа ауторових, заснованих на иецрпним истраживањима у архивама, затнм на новијој релевантној литератури, као и на чи-

982

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА