Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

799

МЕБУНАРОДНО РЕГУЛНСАЊЕ СОЦШАЛНОГ ОСИГУРАЊА ИЗМЕБУ СФРЈ И СРН

лидима код којих je настала инвалидност пре навршења 18-те односно 25-те године живота, онда им право на породичну пензију припада без обзира на године старости ( 6 ). Право на пензионо инвалидско осигурање према Споразуму. Споразум о социјалном осигурагьу између СФРЈ и Савезне Републике не садржи посебне колизионе норлге о закону који се примењује на пензионо н инвалидско осигурање за случајеве када je стицање и уживање овог права везано за једну земљу уговорницу. Отуда важе општи колизиони принципи о којима je било речи у ранијим излагањима. Споразум, међутим, даје критеријуме за стицање и уживање права на пензију када je осигурање започето у једној држави уговорници a настављено у другој земљи уговорници према чијим прописима су испуњени и услови за стицање односно уживање права на пензију. Наиме, у Споразуму je предвиВено да „Ако на основу правних прописа обе државе уговорнице постоји време осигурања које се урачунава за стицање права на давања према правним прописима које треба применити, узима се и време осигурања које се према правним прописима друге државе уговорнице урачунава, уколико се не односи на исто раздобл>е. То аналогно важи за давања која се признају према нахоВењу носиоца осигурања. У којој се мери време осигурања може урачунати, одреВује се према правним прописима који утврђују могућност урачунавања” (чл, 25, став 1). Према овом тексту произилази да се услови и елементи као и основ за стицање пензије, критеркјуми за утврђивање круга лица која имају право на породичну пензију, одређују према закону оне земље у којој je осигурани случај наступио. На пример, ако je југословенски радник 30 година провес на раду у Југославији и последних 15 година провес на раду у Немачкој, немачки носилац осигурања je овлашћен да према својим прописима процењује и време проведено у Немачкој и време проведено на раду односно стаж осигурагьа навршен у Југославији. Споразум обавезује да се узме у обзир време осигурања које се према прописима друге стране уговорнице урачунава у пензионо осигурање, али даје одрешене руке надлежиим органима Савезне Републике уколико je југословенски радник по њеним прописима стекао право на пензију да проценту у којој мери могу урачунавати време осигурања навршено у Југославији. Формулација цитираног текста, по нашем мишљењу, превише je уопштена и може довести до неједнаког третирања сличних или идентичних случајева југословенских осигураника. На пример, ако je један осигураник провес први део живота на раду у Савезној Републици a касније се вратио у Југославију где je стекао и право на пензију, урачунаће му се целокупно време које je провео на раду и био осигуран и у Савезној Републици и у Југославији. Y обрнутом случају, ако један Југословен који je на раду у Југославији и на раду у Немачкој провео укупно исти период времена као и први осигураник с тим што je други део времена био осигуран у Немачкој, и требало би да стекне услове за пензнју рачунајући

(в) Op. cit., страна 40 и даље.