Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

801

МЕБУНАРОДНО РЕГУЛИСАЕЬЕ СОЦШАЛНОГ ОСИГУРАН.А ИЗМЕБУ СФРЈ И СРН

Споразум условљава уживање права на давања из пензионог и инвалидског осигурања зависно од тога да ли носилац права осигураник има брачну и са њима изједначену децу, гьеговим домицилом на територији државе према чијим прописима се то право признаје. Ово исто важи када су давања садржана у породичним рентама као деловн давања или се признају уз породичне ренте. Ова давања се могу пружати само алтернативно. Другим речима, неће се признати давање у једној страни уговорници ако je оно признато и ужива се у другој страни уговорници. Међутим, признаће се право на давања ако носилац права пребива у трећој и то према прописима оне земле уговорнице у којој je носилац права последњи пут пребивао. Ако je право на даванье засновано само у једној држави уговорници a постоји време осигурања које се урачунава за стицање права на давање према прописима обе државе уговорнице у смислу чл. 25, став 1. Споразума, оно ће се признати само у висини половине износа (чл. 26, став 2). Не изгледа довољно оправдано решење које даје Споразум условљавајући горе поменута давања домицилом носиоца осигурања на територији државе уговорнице, ако већ признаје и у начелу иста давања и лицима која имају домицил у трећој земли. Y ствари на известан начин н.име се лица са домицилом у трећој земли доводе у поволнији положај него лица у другој земли уговорници. Овакав став се не може бранити ни у једном меВународном уговору а посебно у споразумима ове врсте којима се регулишу најелементарнија права човека и његове породице. Деч/w додатак. Према немачким унутрашњим прописима на дечји односно породични додатак право имају сва лица настањена на домаћој територији која имају породице са најмање двоје деце на издржавању без обзира да ли су у питању брачна или ванбрачна деца и да ли лице које издржава децу обавла посао у радном односу или у оквиру самосталног занимања, ужива пензију из социјалног осигурања итд. Осталим лицима која нису у радном односу нити уживају пеизију из социјалног осигурања, за стицање права на давање у оквиру дечјег додатка потребно je да испуне два основна услова и један допунски: прво, да су корисници настаньени на домаћој територији и друго, да су деца настањена на домаћој територији. Допунски услови односе се на имовно стање породице корисника и на године старости односно статус деце. Наиме, породице са најмање троје деце имају право на ова давања без обзира на имовно стање, док породице са двоје деце уживају ово право само онда ако њихов приход не прелази цензус утврђен законским прописима (сада 650 марака месечно). Право на дечји додатак признаје се само онда ако деца нису навршила 18 година старости односно 25 година ако су на школовању. Изузетак постоји само у погледу деце која су постала инвалиди пре навршавања ових година. Као деца која, под горе иаведеним условима, обезбеђују право југословенском раднику на породични додатак подразумевају се у смислу немачких прописа: брачна и озакоњена деца, пасторчад, усвојеници, ванбрачна деца али само ако je признато или судском одлуком утврђено очинство и обавеза оца да издржава дете, као и туђа деца ако су на издржавању а налазе се под старателством осигураника.