Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставља основан приговор да, супротно тврВетьу Барана и Свизија, Марксова анализа не почива на претпоставци конкурентно! капитализма већ на апстрактно.м појму капитала. „Ако овај појам уопште вреди тада je он независан од дате структуре капитала (конкуренција или монопол)” ( 21 ). Ако je то тако, терминолошка и теоријска померања, начином на који су извршена, не почивају на поставками Марксове методе. Може се ставити појму економског витка, у пореБењу с витком вредности, и једна друга примедба. Y једном од најбољих аналитичких приказа Марксовог учења Свизи дословно питие да „економске категорије мора ј у бити друштвене категорије, тј. категорије које представљају односе нзмеђу људи. Важно je нагласити да je такво схватање сасвим супрогно схватању модерне економске теорије” (—). Категорнја економског вишка не испуњава тај захтев управо због њеног дистанцирања од вишка вредности. С друге стране, свођењем процеса производтье на радни процес, што je онемогућило уочавање разлике између процеса производтье као процеса производње капитала (и на тој основи репродуковања најамних односа) и радног процеса, појављује ce вишак као функција капитала а не као продукт неплаћеног рада, што би било у логнци радне теорије вредности С 23 ). Посебно je остало нејасно да ли се појам економског вишка односи на прометну вредност или на употребну вредност. Нешто изменена, ова дилема се може изразити и питатьем: да ли je реч о витку капитала или о вишку произвола? ( 21 )- Вишак произвола се исказује немотућношћу тржишне реализације вредности сувишног производа. Вишак капитала, пак, представља сувишак куповне снаге на тржишту који се не може употребити ради куповине добара и услуга. Y првом случају недостаје, док у другом случају преостаје новчаних средстава. По мишљењу Мандела, к/ъучни недостатак у анализи Барана и Свизија јесте околност да су они у појму економског вишка укључили и вишак капитала и вишак произвола, те зато и нису били у могућпости да на задовољавајући начин реше проблем апсорпције вишка капитала и продаје сузишне робе. Таква би примедба била основана да су Баран и Свизн употребљавали јединствен појам економског вишка. Они су, међутим, разматрали оба проблема у оквиру засебних дефиниција вишка, али су, ипак, том приликом пропустили да одреде њихову међусобну везу. Јер, о вишку капитала говоре када формулишу закон пораста еконохмског вишка, којег идентификују са агрегатним профитима, док je предмет реализације вишка произвола повезан са проблемой ефективне потражгье. И управо на овом месту настаје нови предмет дискусије. Да би вишак фунгнрао као капитал, потребно je да се тржишном реализацтгјом робе вишак производа претвори у вишак вредности. Y капитали стичкој економији то ушек није могуће те се као последица појављују кризе. Њнхов узрок вала тражити у недовољној потрошњи. Y свом ранијем делу Свизи je покушао да теорију недовољне потрошње

(21) Paul Matick, Marxismus und »Monopolkapital«, u Monopolkapital, Thesen zu dem Buch von Paul A. Baran und Paul M. Sweezy, Frankfurt/Wien, 1969, str. 32.

(2ä) P. Sweezy, Теорија капиталистичког развитка, Загреб, 1959, стр. 36.

(23) V. Monopolkapital, Thesen, стр. 98.

(24) V. Ernest Mandel, Arbeitswerttheorie und »Monopolkapital«, u Monopolkapital, Thesen, стр. 78.