Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

33

СИСТЕМ YCTAHOBE ЈЕДНОГ НАСЛЕДНИКА

сне непокретности, али би се и ту, измеВу осталог, наишло на тешкоћу сучелавања висине вредности расположивог и нужног дела. 6. Установи једног наследника претпоставла могућност запошлавања осталих оставиочевих сродника у икдустрији и другим привредним гранима и делатностима, а како ствар у том погледу стоји, чак и у неким земко je су осетно развијеније од наше земле, познато je. Њена егзистенција стоји у одређеној конексији и са стушьем наталитета у том смислу што у привредно иеразвијенијој средини и висок прираштај становништва одреВује неповолне услове за остварење исте. Питање je сад: ко од припадника једне парентеле (рецимо колена Потомака) треба да преузме полопривредно землиште а ко да иде са њега? Одговор нимало није једноставан, јер су животне прилике крајње разноврсне и испреплетене, а социјални реалитет непресушно врело нових факата. Тако се може десити да више првостепених потомака испуњава услове да се нађе у позицији главног наследника. Овде би, прво, морао постојатн параметар за елиминацију конкурената (елементи који дају већи степей поуздања да ће ce сврха установе повољно остваривати, на пример), а, затим, орган који би одабир извршио. Постоје, штавише, и хипотезе у којнма одлазак једног сродника са полюпривредног землишта не долази у обзир, јер je он опречан са природом заједништва ко je постоји измеВу покојннкових сродника. Најближи сродници оставиоцу јесу његови родители. Једва je потребно рећи да ту не постоје ни материјални ни етички а о правним и да не говоримо нити било какви друга разлози који би могли да оправдају установу једног наследника. Ако би се рекло да родител који није наследио полопривредно землиште може у споразуму са другим родителем да остане на односном добру и да га на основу уговора о закупу или некој другој правној подлози обраВује, зашло би се у домен расуВивања који мало приличи познаваоцима социјалног бића коме правки прописи треба да служе. Горња супротност није резервисапа само за првостепене асценденте умрлог. Она по правилу постоји и у других предана, а под извесним условима и у неких потомака. Фиксирано питање тиче се, измеВу осталог, и оних оставиочевих сродника који су малолетни (а овде вала нагласити да систем главног сукцесора подразумева и припремање одреВених оставиочевих сродника за друга занимања) или пунолетних али неспособних за привређивање услед уроВених или стечених мана. Ту постоји читав сплет околности које захтевају пуио обзира и које не трпе круте шеме и калупе. Напротив, оне траже гипка и прилагодлива решена у мери која би их учинила сасвим целисходним. 7. Сустав једног наследника не би био потпун ако би се базирао само на полопривредном землишту будуВи да res naturaliter immobiles обухватају и друга добра (зграде за становање, штале и др.) која, посматрано са економског гледишта, сачињавају са землиштем једну целину. И не само то, jep се под непокретним стварима подразумева ју и одреБене покретне ствари уколико служе за употребу и искоришћавање непокретних ствари (машине и друге алатке којима се обраВује землиште, стока за вучу и сл.). Ту, разуме се, спадају само оне res mobiles за ко je су испуњене претпоставке на основу којих се покретне ствари сматрају за res civiliter immobiles .