Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

41

ПРАВЫЙ ПРОБЛЕМЫ ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ ДЕЛОВА ЧОВЕЧЈЕГ ТЕЛА

Y излагањима која следе изнеће се основни проблем трансплантатов делова човечијег тела који су нашли своје место и у одредбама пози тивних законодавстава поједпних земаља, не би ли се дала једна, бар мало приближна, слика правне проблематике овог феномена који, из дана у дан, сви више постаје предмет интересованьа правне науке. 1. Лица која се могу појавити као даваоци негсог дела тела у цшъу трансплантациие Када je реч о лшщма која се могу појавити као даваоци неког делатела у цшъу трансплантације, опште je прихваћено мишљење да то могу бити, пре свега, пунолетна Лlща. Америчко законодавство изричито предвиВа да давалац дела тела може бити свако душевно здраво лице које je напунило 18 година (Део 2, а, Једнообразног акта о аыатомском поклону),. Y погледу родбине, установљен je редослед лица ко ja могу дати сагласност за давање дела тела, с обзиром на степей сродства са преминулим. Тај редослед изгледа овако: супруга, пунолетни снн или ћерка, оба родитеља, пунолетни брат или сестра, старатељ преминулог у време иегове смрти, свако друга овлашћено лице или лице ко je je обавезно да располаже лешом. Свако од ових лица може дати сагласност, уколико лице које има приоритет није присутно у часу смрти, или не постоји доказ, односно, стварно обавештење о противљењу неког члана из истог или приоритетног степена сродства. Сва ова лица, уз наведена ограничена,, могу дати сагласност непосредно пре смрти даваоца или после њеног наступаньа. (Део 2, ц Акта).

6. Италија Закон о пресађнвању делова леша у терапеутске сврхе број 235 (3. IV 1957. г.): (Допуњен Декретом Председкика Републике од 3. IV 1957. г.; измењен Законом број ; 519. од 2. IV 1968. г.); Закон о проттисима за дијагностичко испитивање дешева, број 83 (15. II 1961. г.); Закон о пресађивању бубрега између живих Лlща, број 458 (26. VI 1967. г.); Декрет Председника Ренублике (11. VIII 1969. г.); Декрет Претседника Републике (9. I 1970. г.);

7. Јапан Закон о пресађивању рожњаче (7. IV 1958. год.);

8. Јужноафричка \'нија Закон о анатомском завештању и post-morlem прегледу (9. 111 1970. г.);

9. Луксембург Закон о аутопсији, узимању и коришћењу л.удских лешева у научна или терапеутске сврхе (17. II 1958. г.);

10. САД Једнообразни Акт о анатомском пресађивању (30, VIII 1968. г.);

11. СССР Наредба Министарства здравља СССР о ширем увођељу у медицинскл/ праксу операције пресађивања рожњаче, бр. 88 (16. II 1954. г.); Инструкдија Министарства здравља СССР о узимању очију умрлих лица ради пресаћивања роиаъаче на слепе, бр. 88 (16. II 1954. г.);

12. Шведска Закон о пресађивању ткива и других биолошких материја са умрлих лица (1958. г.);

13. Шпанија Закон о пресађивању (18. II 1950. г.); Уредба о пресађиваљу (30. IV 1951. г.) Уредба о пресађивању (17. II 1955). Аа би преглед медицинског законодавства у свету које регулише nuxaibe транспланташ-îje делова човечијег тела био потпунији, треба додати да у Белгији постоји Предлог о пресађивању органа post-mortem (од 16. I 1969. г.) и да сличнн предлози постоје у Румунији И' Ауксембургу,