Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

његовој природи. Правка правила изражавају реакцију друштвене свести на неке појаве које већ постоје у моменту њиховог регулисања. Када су те појаве у развоју и особито када cv настале и сувише скоро да би биле сасвим јасне у свести друштва, односно, да би добиле своју правку форму, правка правила се не могу одмах прилагодити новонасталој ситуацији С 1 ). Овакав став јуриспруденције и закоподавства произилази из тежње за очувањем законитости и правке сигурности грађана, која би свакако била угрожена честим мењањем постојећих и доношењем нових правних корми. Међутим, ма колико био оправдан, овакав став понекад може да има и своје негативке последнце на плану потпутшјег правног сагледавања и регулисања новонасталих друштвених појава. Посебно треба нагласити да нзнето стање има и своју субјективну страну. Реч je о оклевању правника да се упусте у разматрање проблематике која им je страна и толико компликована да чак и од лекара захтева посебна знања, што je довело до тога да појава трансплантације релативно дуто није имала дубље одјека у области правке науке. Пако je у последње време оваква ситуација знатно измењена, ипак још се није дошло дотле да би се могла сматрати задовољавајућом. То je разлог због чега треба напоменути да, уколико медицинска наука настави са својим развитком у правцу у коме je кренула, а из дана у дан све je мање разлога да се сумња у то, онда ће многобројни проблеми које собом носи трансплантација делова човечијег тела све више постајати правки проблеми, било у виду услова који претходе извршењу оваквих операција, било у виду последица које могу настати из њих. Извесно je да људско тело и његови делови имају високу етичку намеку. МеЬутим, неизбежна, неумитна смрт служи за помоћ живима, за продужење или бар олакшање живота живих. То и правка наука, која и сама служи животу, олакшању, обезбеђењу и оплемењивању живота, мора да има у виду ( 2 ). То значи да правншщма припада задатак да, полазећи од постојећих законских текстова који су често превазиђени и на основу општих принципа правног система, створе једно ново право које ће моћи да ce примени на друштвене односе једног ыовог типа ( 3 ). Полазећи од ове мисли, многе земље у свету већ су донеле извесне нормативне акте који регулишу ову материју ( 4 ).

(i) R. Savatier, Les greffes d'organes devant le droit. Cahiers Laënnec, март, 1966, стр. 27.

(2) А. Гаме, Лэудско тело и његови делови као ствари у грађанском праву, Архив за правые и друштвене науке, бр. I—2, 1969. год., стр. 34.

(з) R. Savatier, op. cit. стр. 27.

(4) Треба напоменути да, иако je трансплантација дедова човечијег тела узела шири замах тек у врло блиској прошлости, законодавна решења у појединим земл>ама већ су овим појавама дала извесну форму ко ja тежн свеобухватности. Y том смислу, до сада су пој едина земл.е донеле следеће прописе из ове области: 1. Бразил Закон о пресаБивању ткипа, органа и делова леша у терапеутске и научне сврхе (10. VIII 1968); 2. Чехословачка Закон о пресађивању, број 20 (17. 111 1966. г.); Уредба о извршењу терапеутских и превентивних мера бр. 42 (1966. године); 3. Данска, Закон о узимању људског ткива и другог бнолошког материјала, бр. 246 (9. VI 1967. g.); 4. Енглеска Закон о л>удском ткиву (27. VII 1961, g.); 5. Француска Декрет о пресађивању ткива (20. X 1947. г.); Наредба Министра здравл>а (27. I 1955. г.); Наредба Министра здравл.а (24. IV 1968. г.);