Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штвену изолацију ( м ). Када je мајка удовица, а има деце, однос мајка-ћерка je много дубљи и приснији, него однос мајка-син јер мајка и ћерка чине једни другима услуге и пружају помоћ ( S5 ). V. Динамички пресек породичног циклуса и положај старых људи Динамиком породичног живота бави се правац у содиолошкој теорији познат под називом: „Развојни приступ” ( Developmental Approach). Прве идеје о овом приступу дали су класични функционалисти (Парсонс и др.), утврђујући да свако лице у току свог животног циклуса пролази кроз две етапе, тј. два породична модела. Прву етапу представља породица оријентације, а другу, породица прогсреације. Y првој се лице рађа, одгаја и усмерава, оспособљава за живот. To je породила младости, „наметнута” породица, она није слободно изабрана, она не даје велике могућности за „опције”, већ само усмерава под условима који су дати објективним положајем породице и субјективним стањем односа у њој. Друга породила (прокреације) je породица коју ми сами бирамо, коју стварамо и у којој рађамо потомство. Могућности опције овде су много веће и оне зависе највише од нашег избора и нашег усмеравања. Према томе, ми смо сами ствараоци породице и самог потомства. Y анализи породичног циклуса класични функционалисти се овде задржавају. Они су, као што je речено, били више усмерени на први део животног и породичног циклуса. Шта се даље догађа са породицом када из ње изађу потомци (синови и ћерке), ова подела не даје задовољавајући одговор. Питање je, такоВе, да ли се у свим случајевима и код свих породичних типова може изврпшти подела на два породична циклуса. Ако, на пример, поБемо од анализе три могућа историјска типа породице: велика, проширена и нуклеарна породица, можемо одмах уочихи значајне разлике. Y „великој” породили не постоје нзддвојени породични циклуси. Породила je „вечита”, мењају се само њени чланови. Они долазе (раВањем, удајом и сл.) у породицу, али из ње излазе само смрћу (сем женских чланова у патрилинеарннм системима, односно мушких чланова у матрилинеарним системима). Y сваком случају, иста породица je овде, по правилу, трајни оквир човекове егзистенције. Y „проширеној” породгщи не постоји структурно јединство породице, jep се стварају ужи генерацијски нуклеуси. Али и овде ce одржава породично ј единство, култ велике породице, солидарност сродника и сложен систем екоиомских и емоционалних интеракција. Чак и када поједннци живе сами, они нису усамљени и напуштени jep у непосредној близини (у истој згради или стамбеном блоку) живи већина блиских сродника. Тако се о њима стара цео породичlги „гене” укодико (стара) особа уопште има живе сроднике. Y „модификованој npouitiреној породица” тенденције ка даљој атомизацији и дезинтеграцији још више ce продубљују, долази до значајног разбијања породичног јединства. YapoK томе je, перед осталог, и велика географска мобилност појединаца

(34 il 35) Agency on Aging (A. О. A.) Research Issues, 1972. (Пројекат садржи осам разраЬених посебнпх пројеката о старим људима у САД (офсет штампа, без ознаке страна).